DEVOJČICA OD 5 GODINA OPONAŠA OMILJENU PEVAČICU PRAVEĆI SEKSI POKRETE KOJE JE KOD NJE VIDELA! Šokantno upozorenje dr Milivojevića čime su sve izložena NAŠA DECA!

Iako reč „seksi” nikako ne ide uz reč „dete”, sve su prisutnije tendencije koje spajaju ova dva pojma, a koje su prepoznate kao „rana seksualizacija” ili „hiperseksualizacija” dece. Pod „seksualizacijom” se podrazumevaju svi oni spoljašnji uticaji na dete koji dovode do toga da ono u dobi koja tome nije primerena postaje preterano zainteresovano za seks ili da sebe doživljava kao seksualni objekt ili da želi da bude seksualno privlačno, piše u svom autorskom tekstu za "Politku" psihoterapeut dr Zoran Milivojević.

Zahvaljujući medijima dete do puberteta upije na desetine hiljada seksualizujućih poruka koje „impregniraju” njegov nesvesni um i utiču na njegovo kasnije doživljavanje i ponašanje. Kako deca u odraslima nalaze uzore, ona imitiraju ponašanje svojih uzora bez stvarnog razumevanja šta ono znači. Veliki broj dece ne nalazi uzore u svojim roditeljima ili stvarnim ljudima koje poznaje, već ih nalazi u medijima, filmu, televiziji i muzičkim spotovima, dakle kod onih kod kojih su naglašeni lepota i seksualna privlačnost. Posledica je da, na primer, petogodišnja devojčica oponaša omiljenu pevačicu praveći iste seksi pokrete koje je kod nje videla, bez svesti da oni simbolišu seksualni čin", piše Milivojević.

Prema njegovim rečima uzor iz medija nisu samo odrasli, već i seksualizovana deca koja šminkom, oblačenjem, pokretima oponašaju seksualno privlačne odrasle.

"Ne samo da se druga deca lakše poistovećuju s takvom decom, već njihovo prisustvo u medijima deci šalje poruku da je takvo ponašanje normalno i poželjno. Opšte je mišljenje da su devojčice mnogo više ugrožene od dečaka jer im okruženje od najranijeg uzrasta nameće imperativ da moraju da izgledaju i budu seksi da bi bile vredne i prihvaćene. Poruka je da će samo ako su seksualno privlačne doživeti veliku ljubav, uspeh i sreću. Koliko rano deca upijaju ove stereotipe ukazuje jedno istraživanje prema kojem je značajan procenat devojčica od šest i sedam godina nesrećno jer smatra da nemaju dovoljno vitko telo. Isti taj nametnuti ideal seksualno privlačnog izgleda dovodi kasnije, u pubertetu, do anoreksije i želje za estetskim operacijama.

Jedan od krivaca za seksualizaciju dece je njihovo prerano izlaganje pornografskim sadržajima na internetu. Već u predpubertetskom periodu veliki broj dece pod uticajem vršnjaka tajno odlazi na pornografske sajtove gde stiče prve, iskrivljene predstave o seksualnom odnosu. Ovakav prerani „susret” sa eksplicitnim seksualnim scenama kod jednog broja dece izaziva preterano interesovanje za seks", piše on.

Milivojević ističe da nekada programi seksualnog obrazovanja koji nisu dobro osmišljeni ili su zasnovani na nenaučnim, ideološkim pretpostavkama imaju kontraefekte, doprinoseći ranoj seksualizaciji naročito najmlađe populacije – onoj u vrtićima ili nižim razredima osnovne škole.

"Na primer, ovih dana je jedan takav program u Velikoj Britaniji predmet oštrih roditeljskih reakcija i stručne polemike zato što decu od šest do deset godina podučava samozadovoljavanju. U mnogim zemljama su ovakvi programi obavezni, a oni roditelji koji ne dozvoljavaju svojoj deci da u njima učestvuju zato što se ne slažu s njihovim sadržajima bivaju oštro kažnjavani", piše Milivojević.

Napominje da se već kod predškolske dece nekada može primetiti neprimereno ponašanje: dodiruju intimne delove druge dece ili odraslih; trljaju se o druge osobe; oponašaju pokrete seksualnog čina; seksualno su agresivna prema drugoj deci; vire kroz ključaonice kupatila ili klozeta; ponašaju se seksualno provokativno; stavljaju predmete u vaginu ili anus; i slično.

"Jedna od kasnijih posledica rane seksualizacije jeste da mladi sve ranije stupaju u seksualne odnose kada još nisu emotivno sazreli da razumeju kompleksnosti međuljudskih odnosa. Rano seksualno iskustvo je za mlade „dokaz” da su odrasli i da više nisu deca. Njihova nezrelost često vodi u promiskuitet, pristajanje na seks sa značajno starijim osobama, sklonost ka polno prenosivim bolestima, neželjenim trudnoćama i slično. Posebno su ugrožena ona deca koja nemaju dobar odnos sa svojim roditeljima ili kojima roditelji u ranijim fazama njihovog razvoja nisu postavljali granice", zaključio je dr Zoran Milivojević.

Kurir.rs/Politika