KURIR TV GRAĐANI POKREĆU GRADOVE BUDUĆNOSTI! Siniša Mitrović: Moramo da priznamo da smo mi ranjiva zajednica sa zagađenjem vazduha, sa divljom gradnjom! SRBIJI JE POTREBAN NOVI ALGORITAM ŽIVOTA!
U beogradskom parku Manjež, u okviru “In The Zone” programa koji se održava u sklopu jednodnevnog događaja “Građani pokreću grad budućnosti / Re-imagining the city”, koji organizuje UNDP u saradnji sa Adria Media Groupom, posetioci će danas imati priliku da vide neke od nagrađenih inovativnih tehničko tehnoloških rešenja i biznis modela kao i drugih održivih rešenja koji će biti izloženi na ovom svojevrsnom sajmu ideja i inovacija.
PANEL 3 CIRKULARNA EKONOMIJA I ODGOVORNO POSLOVANJE U BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije
16.05 - Ovde su jasne poruke izrečene koje daju novu dimenziju. Mi moramo da vidimo šta ćemo izabrati između pragmatizma i futurizma.
16.03 - Po proceni koju mi radimo vrlo je bitno napraviti invetar stvari sa kojima rukujete, sa kojima polazite u celu priču. Morate da priznate da smo mi ranjiva zajednica sa zagađenjem vazduha, sa divljom gradnjom... Ne možete da uskočite u nove cipele i da kažete - Ja sam od sutra smart. Srbiji je potreban novi algoritam života.
PANEL 2 OTVARANJE NOVIH MOGUĆNOSTI UNUTAR GRADOVA
Dr Aleksandar Rodić, stručni saradnik, Institut Mihajlo Pupin
15.16 - Država i lokalna samouprava moraju imati aktivnije učešće. Danas kada preduzimač gradi zgradu on gleda da je izgradi po najpovoljnijoj ceni.
Ali trebalo bi onima koji grade ponuditi benificije ako u gradnju ubace tzv zelenu tehnologiju.
14.58 - Nedavno smo posetili četiri postrojenja za preradu otpadnih voda. Naša preporuka je da se uključe solarni koncetratori kako bi se smanjila potrošnja energije iz mreže.
PANEL 1 INFRASTRUKTURNA REŠENJA ZA RAZVOJ PAMETNIH GRADOVA
Filip Banković, Telekom Srbija
13.42 - 5G tehnologija je izazvala dosta bure. Posao kojim se bave telekomunikacioni operateri je globalan. U tom smislu stvari su potpuno standardizovane.
Svaki novi G do sada je uspeo da nam omogući brži internet. Svaka nova napredna tehnologija prenosi jedan bajt sa manje karbonskog otiska.
13.37 - Nije poenta da ponavljamo nešto što smo propustili nego da krenemo odma na ono što je danas najnovije.
Za izvoz dobrog digitalnog proizvoda treba dobar internet, dobra ideja i pametan sistem regulative.
13.32 - 5G mreža je velika tema u celom svetu. Ona je više okrenuta ka pametnijim primenama.
Najinovatnivnije mobilne platne platforme su afričke.
Teodora Virban, projektna menadžerka, Cities Team, EIT Climate-KIC
13.24 - U virtuelnom prosotoru su mogućnosti neograničene. Lokalne samouprave koriste našu stranicu za javne konsultacije ili informisanje građana.
Razmatramo mogućnost za proširenu realnost.
Naša klupa nije samo solarni punjač za mobilne telefone već bi mogao biti svojevrsni info point.
13.14 - Postoji evidentna potreba da se meri zagađenost na određenim lokacijama kako bi se stekla kompletnija slika o zagađenju našeg grada.
Slobodan Jerotić, direktor JKP “Toplana – Šabac”, Srbija
12.57 - Ovde u Beogradu samo oko 5 odsto ljudi plaća grejanje po potrošnji. U Šapcu svi građani plaćaju grejanje po potrošnji. Ne postoje dva stana iste kvadrature koji imaju isti račun za grejanje.
12.56 - Mi smo uveli sistem daljinskog nadzora i upravljanja. To je omogućeno jer smo u prethodnom vremenu korisitli svaku priliku da revitalizujemo naš sistem.
Damijano Čerone, su-osnivač i vodeći istraživač, SPIN Unit, Finska
12.47 - Bitno je da znamo da znamo da kada nešto stavimo onlajn da je to dostupno širom sveta.
AI je sjajna stvar. Veštačka inteligencija ume da uči na greškama.
Kada neke podatke analiziramo pomoću veštačke inteligencije ostvarićemo bolje rezultate.
SMARTx – Klimatski pametni gradovi
Iskustva iz sveta o inovacijama, razvojnim strategijama i konkretnim merama
Borha Prieto, Madrid
11.48 - Nakon ideja sprovodimo konsultacije.
11.46 - Svaki građanin može da da svoje ideje za grad. Svaki građanin može da učestvuje u odlučivanju gradskog budžeta.
Grad Madrid konsultuje svoje građane.
Ludovika Toso, Grad Udine, Italija
11.38 - Grad Udine je dobio nagradu kao mesto dobre prakse i sada našu dobru praksu želimo da proširimo u sedam drugih gradova.
Kroz razne projekte organizujemo različite događaje tokom godine. Jedan od njih je Igranje sa enerijom.
11.35 - Potpisali smo Akcioni plan za održivu energiju.
Usvojili smo strategiju ublažavanja efekata u skladu sa evropskim politikama.
Grad Udine učestvuje u različitim projektima.
Miko Martika, viši savetnik, Smart&Clean Solutions, Grad Helsinki
11.29 - Grad Helsinki je otovorio baze podataka i objavio ih onlajn o potrošnji energije u gradskim objektima.
11.27 - Jedna od stvari koje radimo je pametna oblast grada. Po svakom pitanju uključujemo građane u dizajniranju novih rešenja.
Neke teme koje su vezane za energiju, za građane, su prihvaćene jer povećavaju kvalitet svakodnevnog života. Mi smo 2011. izgradili Gradsku kuću koja je najpametniji objekat.
11.24 - Građani su naša misija. Ne radi se da tehnološka rešenja budu sama sebi svrha nego kako građani na njih reaguju.
Teodora Polimerova, Grad Sofija, Bugarska
11.17 - Još jedna velika oblast u kojoj radimo je prikupljanje otpada.
Uspeli smo da zamenimo fosilna goriva u nekoliko zgrada.
11.15 - Imamo pilot projekat za zamenu fosilnih goriva biomasom.
Sada imamo nekih 30 miliona evra kroz fondove EU da sprovedemo različite projekte. Dva projekta će nam dati priliku da promenimo sisteme grejanja u 20.000 domaćinstava.
Shvatili smo da neka domaćinstva ne žele da učestvuju u svemu ovome. Mi smo pokrenuli poseban projekat za njih kako bi oni imali filter na dimnjaku.
11.13 - Sad radimo na planu za klimu i energiju. Uskoro ćemo imati zeleni plan za Sofiju kao zelenog grada.
Glavni zagađivaći su i dalje prisutni.
Želimo da se fokusiramo na energetsku efikasnost domova.
11.12 - Ovo nije politika koja može da se sprovede za godinu ili pet. Radi se o merama koje moraju da traju najmanje 10 godina kako bi se videli neki rezultati.
11.10 - Jako sam srećna što sam ovde. Vrlo sam nadahnuta vašim ministrom životne sredine. Gospodin Trivan je bio tako provokativan i nadahnut.
Stiven Lorimer, Pametni London – Kancelarija za strateško planiranje i sprovođenje, Uprava Šireg Londona
11.05 - Fokusirani smo na dobar razvoj tehnologija.
Što se gradskog prevoza tiče mi smo npr morali da uspostavimo Wi Fi sistem u metrou.
Sklapali smo partnerstva sa drugim gradovima. Bavili smo se pametnom uličnom rasvetom. Brinemo se o građanima i želimo njih da angažujemo.
11.02 - Ako smo već napisali strategiju za pametne gradove, zašto onda naši gradovi nisu pametniji?
Naši ljudi ne vole uniformisanost gradova.
11.00 - Ono što znamo je da je London ogroman. Imamo 9 miliona stanovnika. Naš gradski prevoz je pogodan za 7 miliona ljudi.
Još jedan izazov koji imamo je to što je grad fragmentisan.
Klemen Risto Bizjak, Grad Maribor, Slovenija
10.55 - Mi smo kao grad spremni da se bavimo ovom temom. Ovo je važćno i za investitore ali i za evropske fondove.
Maribor je izabran među sto gradova koji su analizirani. U izveštajima možete videti kako smo organizovali grad.
10.53 - Moramo da osmislimo nov poslovni model kako da resurse koristimo za inovativne namene.
Kako da uspešno sprovedemop inovacije koje su neophodne, kako da promenimo ekonomiju grada?
U centru celog projekta su građani. Zato smo morali da se pozabavimo problemima i da svi radimo zajedno. To je razlog zašto smo imali toliko projekata i programa koji su u centralnom delu imali građane.
10.51 - Šta da radimo sa otpadom? Možemo da ga izvozimo u Kinu ili da nađemo neko drugo rešenje.
Potrebno je preći sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Cilj je da nemamo otpad uopšte. To ima i socijalni uticaj.
MAIN STAGE – Poveži se i sarađuj
Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP
10.48 - Nadam se da ćemo danas videti kako da obezbedimo grad budućnosti.
10.40 - Kada govorimo o posledicama klimatskih promenama često mislimo na seoske oblasti ali su gradovi ti koji su najviše pogođeni jer u njima živi najveći broj stanovništva.
Kao što je ministar Trivan pomenuo, većina ljudi u svetu više živi u gradovima nego na selu.
Šta se na globalnom planu radi kako bi gradovi postali bolji domaćini za svoje stanovnike?
Mi moramo da uradimo sada, akcije su potrebne sada u našoj ekonomiji. Moramo da promenimo način na koji se mi ponašamo.
10.39 - Da li ste znali da je u Beogradu tokom toplotnog talasa u Beogradu 2007. smrtnost povećana za više od 70 odsto.
10.37 - Divno je biti ovde i razgovarati o onome što je bitno za sve nas. Klimatske promene su važne za naše doba.
Ove godine četiri zemlje su dobili najviše temperature ikada izmerene. Toplotni talasi, suše, šumske požari - sve se to povećalo u odnosu na pre.
10.35 - EU če ostati najbolji partner Srbiji u projektu očuvanja životne sredine.
10.33 - Pametni gradovi su nešto što je pokrenuto u maju 2016. Neću da ulazim u detalje ali možemo pogledati dobar primer Barselone.
Šta može da se uradi u Srbiji? Smatramo da Srbija treba da se posveti evropskim standardima u zaštiti životne sredine. Srbija to i radi.
10.30 - Evropa želi da predvodi u projektu zaštite biodiverziteta.
Nameravamo da radimo na cirkularnoj ekonomiji. Još puno svari poput poreske politike treba uraditi da bi se ostvarile ove ambicije.
10.28 - Naša planeta se suočava sa klimatskim promenama bez presedana. Verujemo da nije suviše kasno.
Ministar životne sredine Goran Trivan
10.24 - Mi kao mali obični ljudi možemo koristiti samo ono što nam se ponudi. A zašto nam se ne ponudi automobil na vodonik? Postoje očigledno razlozi...
Zahvaljujem se svima koji ste danas ovde i što vidim i osećam da pružate podršku našoj priči koja se zove ekologija.
10.22 - Zelena ekonomija je apsolutna mantra koja postaje dominantna u svetu.
Gradovi koji su najcrnje tačke na našoj planeti jesu mesta na kojima moramo da okrenemo novi list. Zelena gradnja mora da uzme maha.
10.19- Srbija na ovaj način pokazuje da ima pameti. Ovim pokazujemo kako svet može da drugačiji. Ovo bi mogao da bude primer kako i male zemlje mogu da urade na ouvanju svoje životne sredine.
10.15 - Da bismo svoje živote prilagodili glavnom cilju a to je prestanak sa zagađivanjem i devastiranje planete potrebno je dosta toga uraditi.
Postoji latentni sukob šta i kako činiti. Ja sam vrlo nezadovoljan 40 godina rada raznih institucija. U kojoj meri je čovek spreman da promeni svoje ponašanje?
Sela se prazne a povećava se broj ljudi u gradovima a to na sulove u životnoj sredini deluje katastrofalno. Većina civilizacija koje su nestale su nestale jer su izcrpile rersurse sa područja na kom su se nalazile. I mi i dalje ništa nismo naučili.
U okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” Ministarstva zaštite životne sredine i UNDP-a, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Srbija je dobila „Izazov za inovativna rešenja” kroz koji su aktivno uključene jedinice lokalne samouprave i građani, javna preduzeća, akademski sektor i organizacije civilnog društva, kao i fizička lica u pronalaženju novih ideja za smanjenje emisija i povećanje otpornosti na klimatske promene.
Na „Izazov za inovativna rešenja“ pristiglo je 111 prijava, a izabrane su 34 ideje za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji potiču iz sektora energetike, saobraćaja, upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva. Nagrade za inovativnost dobilo je 25 inovativnih tehničko tehnoloških rešenja i biznis modela, čiji su nosioci pojedinci, javne i privatne kompanije, lokalne samouprave, nevladine organizacije, istraživačke i naučne institucije.
Kurir.rs
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega