ISPOVEST STOGODIŠNJAKA PAVLA JOKSIMOVIĆA ZA KURIR: Pokušao sam da otrujem Tita zbog žene
Sećanje Vitalni Pavle Joksimović (100), koji je svojevremeno radio u kuhinji Kluba poslanika, tvrdi da je malo falilo da u Maršalov obrok stavi cijanid kako bi mu se osvetio
„Hteo sam da ubijem predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, zbog žene! Spremio sam i otrov i sve. Mogao sam to da uradim jer sam sam radio u Klubu poslanika u Beogradu. Mrzeo sam Maršala zato što mi je supruga pod njim umrla od gladi, jer su sve pokupili, vunu, kukuruz, žito, i ona se razbolela na kraju i umrla. A gledam njih tamo kako piju, jedu, ma svega imaju i odlučim da ga ubijem.“
Ovako za Kurir svedoči Pavle Joksimović iz beogradskog naselja Ripanj, narodni heroj i učesnik Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu, koji je 3. oktobra ove godine proslavio 100. rođendan!
Tita ipak nije ubio. Prema njegovim rečima, 15 minuta je falilo da u predsednikov obrok stavi kalijum-cijanid, ali ga je zaustavio šef kuhinje, za koga danas kaže da ga je spasao.
- Da su saznali - ubili bi me na mestu. Kuvar je došao i rekao da cijanid momentalno deluje i da bi me odmah uhvatili. Kao ima on neki sporohodni otrov kome treba više vremena, pa bi Tito tek za 40 dana preminuo... Na kraju me ubedio da odustanem. Imao sam ludu sreću što sam uopšte radio tamo. Kad su me primali na posao, načelnik je čuo da sam odlikovan u ratu jer sam zarobio neke Nemce i pitao me je l’ sam bio u nekoj vojsci. Ja reko: „Nisam.“ A ja bio u četnicima! Krio sam od Tita preko 20 godina da sam bio u četnike, jer bi me ubili - kaže ovaj vitalni stogodišnjak za Kurir, koji je u Klubu poslanika u Beogradu bio zaposlen u kuhinji i često je služio najviše državno rukovodstvo iz tog vremena.
Joksimović danas živi sam u Ripnju, naselju koje je s drugovima i Crvenom armijom oslobodio pre tačno 75 godina. Ima 10 čukununučadi koji ga posećuju, a za čitaoce Kurira pristao je da otkrije recept kako doživeti stotu.
- Vodite računa o svom životu. Nisam pušio, pio, jesam pijuckao, al’ nisam se opijao. Jedem sve, dan-danas zakoljem jagnje, jare, to mi je obavezno. Tri puta dnevno mora čovek da jede, ne može manje. Popijem kafu, sokić, prošetam po Avali. Radio sam ko crnac ceo život, mora da se radi, rad još nikog nije ubio. Zdravlje me služi, ništa me ne boli, samo malo noge, ali to mi je od Drugog svetskog rata, jer sam išao bos jedno vreme. I ljubav! Ljubav je potrebna čoveku da preživi - priča nasmejani deda Paja, kako ga okolina zove od milošte.
(Kurir.rs / Jelena Pronić / Foto:Zorana Jevtić)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega