NASTAVLJEN BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM: Dačić joj je pevao, a evo je sad u Beogradu! Ketrin Ešton na panelu Razumeti srce i um, učesnike pozdravila Sonja Liht (KURIR TV)

Forum je počeo panelom o održivim rešenjima za Zapadni Balkan na kojem će govoriti nemački diplomata zadužena za Zapadni Balkan Suzana Šic, bivša visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton, direktor kancelarije za južnu i centralnu Evropu u američkom Stejt departmentu Dejvid Kostelancik, kao i bivši ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

Tokom dana biće reči i o finalnom dogovoru o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, na panelu pod nazivom "Razumeti srce i um". Učesnici foruma će se baviti i posledicama odloženih i usporenih evropskih integracija zemalja u regionu. Značajan deo panela biće posvećen klimatskim promenama, o kojima će govoriti srpski ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, kao i direktor Energetske zajednice Janez Kopač. Diskutovaće se i o socijalno-ekonomskim aspektima klimatskih promena u Srbiji.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht pozvala je danas na nastavak procesa proširenja EU na Zapadni Balkan, upozorivši da će, ako se to ne desi, drustva u regionu biti ozbiljno ugrožena.

Liht, koja je otvorila panel "Održiva rešenja za Zapadni Balkan", u okviru drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma, podsetila je da kada je pre osam godina počeo da se održava taj forum, najvažnije pitanje je bilo kako vratiti globalnu debatu na Balkan i osigurati da on postane njen deo.

Ona je, takođe, podsetila da su zemlje Balkana bile ubeđene posle samita u Solunu da će postati punopravne članice EU, ali se to nije desilo.

"Ne samo da nismo za stolom kao punopravne članice EU, već još težimo za evropskom perspektivom. Neki od nas se nalaze u procesu pristupanja EU, neki se nadaju da će uskoro biti tamo", rekla je Liht.

Ona je, takođe, podsetila na ono što je bivša šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić rekla juče na forumu - da je proces pristupanja proces izgradnje države.

"Ne uvek uspešan, nekad mnogo sporiji nego što smo očekivali", navela je Liht dodajući da su za većinu stvari odgovorne naše zemlje.

Liht je, međutim, dodala da su organizatori Beogradskog bezbednosnog foruma ubveđeni da odluka da se odloži otvaranje poglavlja za Severnu Makedoniju i Albaniju i vizna liberalizacija za Kosovo podrivaju glavnu ideju procesa pristupanja kao procesa izgradnje države.

One je, stoga, pozvala članove evropske porodice da razmotre odluku da odlože te datume.

"Imaćete vremena da reformišete EU, ali proces pristupanja može da se nastavi, a mi moramo da budemo deo tog procesa", rekla je Liht.

Ona je upozorila da ako se to ne desi neće samo ova tri društva biti ozbiljno ugrožena ocenivši da, ako Balkan ostane van EU, može da usledi loš kraj za sve.

Liht je istovremeno podsetila da je BSF pre nekoliko godina odao počast trima ženama koje su, kako je navela, učinile mnogo za region, poput bivše šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, njene naslednice Federike Mogerini i nemačke kancelarke Angele Merkel.

Ona je, ovog puta, odala počast 16-godišnjoj švedskoj ekološkoj aktivistkinji Greti Tunberg koja je celom svetu ulazala na jednog od glavni izazova - klimaske promene. "Hvala što si ono što jesi", rekla je Liht.

Drugog dana foruma biće reči i o doprinosu žena miru, demokratiji i razvoju u regionu Zapadnog Balakan, ali i o doprinosu žena u reformi bezbednosnog sektora. Na panelima će biti reči i o tome da li pravda ima šansu u podeljenom svetu, a tema će biti i situacija u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike, kao i bezbednost u Aziji.

Na trodnevnom forumu, koji je okupio više od 100 govornika i 700 učesnika, predstavnici međunarodne i domaće političke i diplomatske scene, kao i istraživači i naučnici razmatraju mogućnosti i izazove s kojima se suočavaju svet, Evropa i svet.

Beogradski bezbednosni forum je jedini dogadaj ove vrste koji je rezultat inicijative organizacija civilnog druĹĄtva: Beogradskog fonda za politicku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Od prvog izdanja u 2011. godini, BSF se ubraja u najprestižnije dogadaje u oblasti bezbednosti i spoljne politike u jugoistocnoj Evropi.

Svake godine okuplja više od 100 govornika i 700 ucesnika, medu kojima su donosioci odluka i kreatori politika, predstavnici bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije i regiona, ali i ostalih delova Evrope i sveta.

(Kurir.rs/Tanjug)