KAD UĐEM U TU SOBU, A NAVIKLA SAM DA JE ON U NJOJ, PA VIDIM PRAZNU STOLICU, PRAZAN KREVET, BRIZNEM U PLAČ! Majka dečaka-leptira: Sve flastere poklonićemo drugoj deci leptirima, drugarima i sapatnicima našeg sina

Roditelji Despota Lazića, preminulog dvanaestogodišnjaka iz Bajine Bašte, podeliće skupe flastere koje su dobila kao donaciju deci oboleloj od iste bolesti od koje je patio njihov sin.

U dane kada je postojala kakva-takva šansa da dete preživi, zahvaljujući donacijama Lazićima je uplaćen novac da bi mogli da kupe neophodne flastere za previjanje rana. Despot, nažalost, nije stigao da iskoristi tada kupljene flastere, smrt je bila brža. Njegovi roditelji sada žele da pomognu drugoj deci leptirima.

..

- Sve flastere poklonićemo deci leptirima, drugarima i sapatnicima našeg sina, namučenim leptirićima. Hoćemo da pomognemo koliko možemo jer su i nama mnogo pomagali - rekla je Despotova majka Sofija Lazić.

Iza Despota je ostalo 10 neiskorišćenih kutija sa po četiri lista silikonskog upijajućeg flastera, jedinog flastera koji ne oštećuje kožu i ne napravi nove rane na telu dece leptira.

- Kutija košta 32.000 dinara, nama je bila dovoljna za jedno previjanje, a Despota sam previjala svaki drugi dan. Eto koliko su nam ti flasteri bili veliki trošak. Znam koliko će naš poklon značiti roditeljima koji prolaze muku koja je nas pratila od Despotovog rođenja. Savetujemo im da budu jaki, da se bore, da ih ne bude sramota da javno kažu šta ih muči i da se ne stide da traže pomoć. Zavoje, gaze, mrežice koje smo takođe koristili za previjanje ustupili smo Domu zdravlja iz Bajine Bašte - kaže Sofija.

Nesrećna majka je još jednom zahvalila svima koji su pomogli lečenje njenog sina, ali i ukazuje da bi joj srce bilo puno kada bi deca leptiri i udruženje "Debra Srbija", koje ih okuplja, imali stalnu finansijsku podršku.

Sofija Lazić kaže da joj je teško posle Despotove smrti, a najteže joj je da uđe u njegovu sobu.

- Ništa, ama baš ništa nisam dirala u Despotovoj sobi. I neću dok sam živa. Samo ću brisati prašinu. Njegov kompjuter na kojem je obožavao da radi, mikrofon, slušalice, sve je ostalo isto kao onog dana kada je počeo da natiče i kada je hitno morao da ode u bolnicu. Sve još miriše na njega. Despot je, iako bio sav u ranama, imao lep miris. Kad uđem u tu sobu, a navikla sam da je on u njoj, pa vidim praznu stolicu, prazan krevet, briznem u plač - kaže Sofija Lazić.

Ipak, Sofija je svesna da mora da bude jaka, ima još jednog sina i sve mora da izdrži. Uvek, međutim, naglašava da sve što se njenoj porodici desilo i sve što su preživeli ne bi mogli da izdrže bez saosećanja toliko ljudi koji su im pomogli.

(Kurir.rs/Blic.rs)