PREŽIVEO GOLGOTU I TEROR ALBANACA I UMRO PRIRODNOM SMRĆU U SVOJOJ KUĆI U PRIZRENU U 92. GODINI! Deda Milošu 4 puta palili kuću, život branio bodljikavom žicom, 3 puta dnevno KFOR proveravao da li su ga UBILI! PONOSNI SRBIN!
Preminuo je Prizrenac Miloš Nekić (92), koji je opstajao u Prizrenu tokom svih nemira i napada na njega i njegov dom i nikada nije hteo da napusti svoj dom. Ovu informaciju je podelio na Fejsbuku sveštenik Jovan Radić koji je opisao ispraćaj hrabrog deke Miloša.
"Danas sam odslužio svoje prvo opelo, bio sam sveštenik, grobar i svedok jednog tužnog događaja na kojem smo ispratili na večni počinak deku Miloša (92 godine). Živeo je tiho, retko da je ko i čuo za njega i znao da uopšte živi ovde u Prizrenu. Ali ono što sam danas saznao od malobrojnih ljudi koji su prisustvovali pogrebu je to da nije želeo da napusti svoj grad i kad su ga proganjali i kuću mu spalili i kada ga je ćerka molila da se skloni na sigurno u centralnu Srbiju" - piše u objavi.
"Hrabri deka Miloš kojeg nisam upoznao za života, pored svoje kuće živeo je kao beskućnik u bazi KFOR-a, jer mu je kuća spaljena, ali je sve to izdržao i uslišena mu je želja da preda svoju dušu Bogu i ostavi svoje kosti upravo ovde na ovoj Svetoj Kosovskometohijskoj zemlji kao i njegovi preci. Nakon sahrane prišla mi je jedna pobožna baka da mi pokaže mesto gde je sahranjena njena majka i ostavila mi amanet da i nju tu sahranimo. Imao sam potrebu da ovo zapišem i podelim sa vama da bi ostalo svedočanstvo o izumiranju jednog naroda u carskom gradu. Ali opet nakon Velikog Petka dolazi i Vaskrsenje tako da smo deku Miloša ispratili na onaj večni put u nadi da će biti primljen u naručje praoca Avrama uz Vaskršnji tropar i u nadi na Vaskrsenje!" - napisao je Radić.
- Moja familija jedna je od najstarijih i najpoznatijih u Prizrenu - ponosno je isticao u intervjuima.
- Do dolaska Kfora ovaj grad je nosio pet oznaka po mojim bliskima. Pred poštom je bio spomenik posvećen mojoj strini Kosani Nekić na mestu gde su je obesili. Obesili su i njenu 20-godišnju ćerku Dragicu u Đakovici. I po Stanislavi Nekić se zvala ulica i najbolje obdanište. Ona je imala 19 godina kada je poginula u Drugom svetskom ratu. Svi su živote dali kao antifišasti. Na mojoj kući je bila spomen-ploča.
Pričao je i da je sa komšijama često bio na ratnoj nozi.
- Stalno me čačkaju da prodam kuću - odmahuje Miloš.
Živeo sam zabarikadiran četiri godine. Jedna žena mi je donosila hranu, a predstavnici Kfora su dva-tri puta dnevno dolazili da vide da li sam živ. Od 1999. do 2004. gotovo svake večeri su počinjali napadi na moja vrata. Stavio sam betonske blokove, a kada su oni počeli da padaju od udaraca, stavljao sam i grede. Na prozore sam stavio i bodljikavu žicu. Četiri puta su mi palili kuću - pričao je on.
Kurir.rs
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega