POMOZIMO MIRJANI IZ VRANJA KOJA GODINAMA TRAŽI POSAO: Ljudi, hoću da radim, da spasavam decu! Učiteljica s master diplomom sama podiže 3 sina od kojih su dvojica u kolicima!

Živi sa tri sina i jedva spaja kraj s krajem. Dvojica boluju od mišićne distrofije

- Imam tri sina, Nemanju (26) i blizance Milana i Miloša (15). Nemanja i Milan imaju mišićnu distrofiju, to je genetsko oboljenje, u kolicima su. Oni se leče u Beogradu, dok je Miloš, na svu sreću, zdrav. Svi su bili odlični đaci, ali nemaju uslove, nisu mogli u srednju školu da idu, dok je Miloš u gimnaziji „Bora Stanković“ i odličan je đak. Da sam imala novca, možda sam mogla da im obezbedim i da završe nešto preko interneta - objašnjvaa Stoilkovićeva za Kurir.

Terapeut svakog dana

Deca idu i na redovna ispitivanja, kaže Mirjana, na svaka tri meseca imaju kontrole, a potrebna im je i svakodnevna rehabilitacija pa terapeut mora da dolazi gotovo svakog dana. Ona kaže da im poslednje dve godine fondacija Aleksandra Šapić pomaže sa troškovima lečenja, ali da ona i suprug moraju da izdvoje novac za pomagala, gorivo do Beograda i vežbe.
- Ja sam master učitelj, sada pišem doktorat, a u slobodno vreme se bavim pisanjem poezije, to je izlaz iz moje nevolje. Sa svim tim obrazovanjem ne mogu da nađem posao već 16 godina. Ne tražim da to bude u struci, radila bih čak i u nekom selu samo da mogu da obezbedim svojoj deci dobar život. Međutim, troškovi i problemi nam se samo nižu. Suprug Dragan je na bolovanju i krajem meseca mora da ide na operaciju srca - objašnjava naša sagovornica i dodaje:

- Pokušavala sam da radim privatno i kod drugih poslodavaca, zamenjivala sam razne učitelje, pokušala sam i sama da budem preduzetnik, ali sredina je takva, kod nas u Vranju veoma teško može da se nađe posao u prosveti. Radila sam kod supruga u knjigovodstvenoj agenciji, nakon toga sam radila inkluzivnu nastavu, sa decom sa smetnjama u razvoju, šta god je moglo. Pokušala sam da budem privatni preduzetnik jedno vreme, držala sam edukativnu kreativnu radionicu i igraonicu, toga nema u Vranju, ali ljudi nisu bili zainteresovani, uglavnom zato što nisu bili u mogućnosti to da plate. Moji sinovi bi radili da su zdravi - kaže Mirjana.

Dodaje da se uvek trudi da bude pozitivna i da ima osmeh na licu, da deca ne bi primetila da stalno brine.

Boriću se i dalje

- Trudim se da im pružim sve što je u mojoj mogućnosti i da ne odudaraju od okoline. Oni su svi lepo vaspitani i zaslužuju bolje od onoga što sada imaju. Ako se ja ne borim za njih, ko će - zaključuje Stoilkovićeva.

Nevena Tomašević