GLUMAC PETAR BOŽOVIĆ O PATRIJARHU: Pavle je božji čovek! Pred njim smo svi grešni

Iscelitelj Deset godina se navršilo od upokojenja neprežaljenog poglavara SPC, koji je u narodu ostao upamćen po svojoj dobroti, mudrosti, ali i velikoj skromnosti

Ovako je govorio omiljeni poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle, koji je pre deset godina, na jučerašnji dan, preminuo. Možda ga baš ova izreka najviše i opisuje, jer upravo njegova dobra duša i dela nisu zaboravljeni.

Poznati glumac Petar Božović o patrijarhu kaže:

- Pavle je bio božji čovek na zemlji. Moram da vam priznam da sam se pri svakom susretu s njim osećao da sam grešan. Razmišljajući o njegovim porukama, nekako mi uvek prva padne izgovorena ona u ratu: „Budimo ljudi.“ Setim se tada svog detinjstva. Nisam mogao da dočekam da napunim 18 godina. Razmišljao sam kada ću da postanem čovek. Kad sam postao punoletan, shvatio sam da sam tek tad bez igde ikoga. Šta i kako biti čovek? To je najteže iskušenje.

Iako je od njegovog upokojenja prošla čitava decenija, sprski narod ga nije zaboravio i dan-danas sa velikim poštovanjem priča o njegovoj skromnosti, dobroti i moći da pronikne u ljudsku dušu, a mnogi svakodnevno i dalje obilaze njegov grob u manastiru Rakovica, gde traže utehu, pomoć i izlečenje.

Njegova skromnost ogleda se i u tome što je po Beogradu išao peške ili gradskim prevozom i po tome što je živeo asketskim životom, sam je kuvao, krpio odelo i cipele i obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji, živeo je po jevanđelju i u skladu sa onim što je govorio. Dok je bio patrijarh, nije primao patrijaršijsku platu, nego jedino penziju iz perioda dok je bio episkop raško-prizrenski.

Pamtimo ga i kao mudrog čoveka koji je poručivao da „budemo ljudi iako smo Srbi“, čoveka čije se besede pamte, a mnogi se kroz život vode njegovim mudrostima.

- Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bivalo i bivaće. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi, to od nas zavisi - govorio je Pavle, koji je stalno isticao da se „trebamo čuvati od neljudi, ali još više od toga da sami ne postanemo neljudi“.

Besedio je: „Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.“

- Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi - jer ljubav je veza savršenstva - kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja - besedio je srpski patrijarh.

Još jedna od njegovih najupamćenijih rečenica je i: „Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.“

Na desetogodišnjicu od smrti srpskog patrijarha Pavla juče su u manastiru Rakovica u Beogradu, gde je sahranjen, i Kućincima, selu u Slavoniji u kome je rođen, služene liturgije.

Kurir.rs / Ekipa Kurira

Foto: Profimedia