NAJTUŽNIJA PRIČA! ČETIRI MALA BRATA U KUĆI OD BLATA: Žive u jednoj sobi BEZ STRUJE, nemaju ni kupatilo! Kupaju se u koritu, dečaci uče uz sveću!

Vrhunac siromaštva: Sedmočlana porodica živi u kući od blata, bez kupatila, struja im je isključena zbog dugova, a četvorica đaka pešače kilometrima do škole i nazad

Najstarija je baka Mitra (87), koja već tri godine ne čuje i ne vidi. Njen sin Ljubiša Božinović i snaja Velinka imaju četvoricu sinova: Slađana (11), Ivana (9), Aleksandra (8) i Jasmina (7). Njih sedmoro živi od oko 20.000 dinara socijalne pomoći. Nedavno im je isključena struja zbog duga od 65.000 dinara.

Žive u kući od blata, u jednoj sobi, bez kupatila. U sobi plafon od plastike samo što nije pao, razglavljene krevete samo čudo drži da se ne raspadnu, pod je od utabane zemlje, a prekrivaju ga poderane krpe. Dve pohabane fotelje poduprte daskama, sto, tri kreveta i regal iz prošlog veka su sve što ovi ljudi imaju.

Baka Mitra spava u krevetu sa dvojicom najmlađih unuka, ostala dvojica braće san nalaze u drugom krevetu, dok roditelji spavaju u trećem krevetu. U toj sobi jedu, kupaju se u koritu, deca pišu domaći...
- Eto, mučimo se... A deca su vrlo dobri đaci. Domaći se piše pod svećom, rano sad padne mrak. Ja idem u nadnicu, kapne poneki dinar. Ne biram posao, da l‘ su drva, da l‘ je rad u polju, srećan sam kad me neko pozove - kaže Ljubiša.

Objašnjava da je usvojen, baka Mitra ga je uzela kad je imao samo dva dana. Zbog toga je, kako kaže, još više poštuje i pazi.

Najstariji dečak Slađan ide u školu u Brzoj Palanci i smešten je u internatu. Tamo mu je obezbeđen smeštaj i hrana.
- Tuga mi natapa srce jer ga šaljemo bez dinara u džepu. Druga deca kupe sok, pojedu čokoladu, a on može samo da gleda. Jedva sakupimo para da ih nekako obučemo - kaže majka Velinka.

Otac Ljubiša dodaje da deca nikad nisu gladna. Sade luk, pasulj, krompir...
- Bojao sam se godinama da nam socijalna služba ne oduzme decu zbog naše nemaštine. Da ih ne razdvoje, smeste u hraniteljsku porodicu... Borio sam se i rukama i nogama da oni uvek imaju šta da pojedu - kaže Ljubiša i dodaje:
- Mnogo nam je teško što nam je isključena struja. Molio sam u opštini da nam pomognu, ali zasad ništa. Spas bi nam bio kad bismo imali, recimo, stado ovaca, pa malo prodamo jagnjad, malo mleko i sir. Imamo pašnjake, mislim da bi nas to spaslo.

Osim trošnih štala i još trošnije kuće, ova porodica ima jednu kravu, dve ovce, tri koze i nekoliko kokošaka.
- Pre mesec dana su nam uginule četiri svinje, verovatno neka bolest, a zbog dece smo ih očuvali. Ali neka, važno da smo na okupu, da su deca zdrava - kaže Ljubiša pognute glave.

Kurir.rs/Suzana Božinović Foto: Kurir