Bolest: Ovaj porok opasniji je od droge jer potpuno promeni čovekovu psihu i ličnost, što neretko vodi i u samoubistvo, upozoravaju stručnjaci za Kurir

Policajac Bratislav Stojiljković (42), koji je pre nekoliko dana hteo da ubije ženu i sebe zbog toga što je sav novac prokockao, samo je jedan od 250.000 građana naše zemlje koji imaju problem s kockom.

Sagovornici Kurira upozoravaju da je zavisnost od kocke ozbiljan problem, kao i da se veliki broj samoubistva izvrši upravo zbog ove opasne bolesti!

61.jpg
Tanjug/sava Radovanović 

Stojiljković se u ponedeljak zabarikadirao u svoj stan preteći da će se ubiti, sedam sati trajala je borba policije da ga odgovori, a pozadina svega ovoga su kockarski dugovi.

Direktor centra za edukaciju i odvikavanje od kockanja „Herc tajm“ Dejan Stanković objašnjava za Kurir da kocka promeni čovekovu ličnost, ali i psihu, pa bežeći od tih problema razmišlja o suicidu.

- Svetska istraživanja govore da je zavisnost od kocke veća od droge, a postoji čak i genetska predispozicija. To ide u tri koraka, a prvi korak je „idem da se zabavljam, uplatiću 100 dinara“. S vremenom se ulog povećava i ulazi se u problem, treći korak je „idem da se kockam da bih rešio problem“. Kada se ide kockanjem protiv kocke, upada se sve dublje u problem - upozorava Stanković.

On ističe da su zavisnici prodavali kuće, stanove, automobile, krali novac od bližnjih, samo da bi se kockali.

- Zavisnici uništavaju i sebe i porodice, spremni su zbog kocke i život da prokockaju. Upravo je pozadina dela samoubistava problem s kockom. Neki znaci koji bi mogli porodici da ukažu da neko od bližnjih ima problem s kockom jesu razdražljivost, povlačenje u sebe, laži, agresija, bes i loša komunikacija. Porodica ne treba više puta da vraća kockarske dugove, jer tu onda više nema dogovora, pomoć se mora odmah potražiti - naglašava Stanković.

1007medija-centar-beograd.jpg
Media Centar 

Dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, kaže da su u dnevnoj bolnici dominantni kockari, a da su ranije bili dominantni alkoholičari. - Ljudi koji dolaze kockaju se u kladionici, a pored toga igraju i aparate ili elektronski rulet. To kreće dosta rano, već u nekim adolescentskim godinama, a najbolje rezultate postižemo kada se jave između 20 i 30 godina. Pre dolaska, roditelji su vratili između dve i deset hiljada evra duga - ističe dr Mladenović.

On kaže da se zavisnici retko za pomoć javljaju posle 40. godine, kao i da su tada napušteni od svih, te da su u tim slučajevima suicid i njegov pokušaj veoma česti. - Imamo posla s podmuklom bolešću koja uništava ne samo pojedinca nego i celu porodicu. Najvažnija poruka je da se problem može rešiti, ali se moraju obratiti za pomoć - zaključuje naš sagovornik.

PROVERA PRAVILA U KAZINIMA

Kockanje samo s ličnom kartom

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, koji je Vlada Srbije 25. oktobra prosledila poslanicima na usvajanje, predviđa da će kockari, kada ulaze u kockarnice, morati da potpisuju izjavu da se kartaju u svoje ime.

Prema novim pravilima, priređivači igara na sreću, odnosno vlasnici kockarnica, moraće da formiraju bazu podataka o igračima, a svaki igrač će morati da ostavi lične podatke, ime prezime, datum i godinu rođenja, mesto prebivališta ili boravišta i broj lične karte ili pasoša. Nova pravila odnose se na kazina i igraonice, dok su od njih izuzete sportske kladionice.

Vlasnici kockarnica će morati da evidentiraju i vreme nečijeg ulaska u objekat, kao i vreme napuštanja.

S. T.

Kurir.rs/ Mina Branković Foto: Shutterstock