ŽENE, NE TRPITE NASILJE! Održana konferencija o nasilju nad ženama pod sloganom "Nijedna više"

Rodna ravnopravnost više nije deklarativna, a žene u Srbiji se u sve većem procentu odlučuju da napuste nasilnika, neki su od zaključaka današnjeg skupa

Žene u Srbiji su ohrabrene da nasilje prijave jer veruju institucijama, kao i što veruju da će dobiti adekvatnu zaštitu.

Ovaj zaključak iznela je ministarka pravde Nela Kuburović na današnjoj konferenciji "Nijedna više" koja je organizovano Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave Grada Beograda u saradnji sa UG "Amikus" i "Adria Media Groupom", komentarišući rezultate dvoipogodišnje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

- Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama uveo je nova krivična dela koja se odnose na uznemiravanje i proganjanje. Iako je bilo otpora prilikom uvođenja, čim je krenula primena bilo je jasno da je reč o mnogo ozbiljnijem problemu. Od početka primene tog zakona do sada 140 osoba je osuđena za polno uznemiravanje, dok je tokom tog perioda do oktobra podneto oko 119.000 prijava za nasilje u porodici. To ne znači da je nasilje u konstantnom rastu, već da su žene ohrabrene da nasilje prijave, da veruju institucijama da tu mogu da dobiju zaštitu. Rezultat toga je izricanje 41.300 hitnih mera koje se odnose na udaljenje nasilnika iz porodice i zabranu prilaska žrtvi - navodi Kuburovićeva, dodajući da je važno prijavljivati situacije i koje izgledaju kao da će do nasilja doći, jer je to prevencija.

Ona, kao pozitivnu promenu, ističe činjenicu da smo se nekada više bavili nasilnicima i kaznenom politikom:

- Ipak, sada se svest raširila i bavićemo se drugačije ovim problemom. Posebnu pažnju ćemo posvetiti žrtvama. Prave se planovi kako da se podrži žrtva, određuje se set mera kako bi ostvarile svoja prava.

Predsednica opštine Savski venac Irena Vujović navodi da je Savet za rodnu ravnopravnost, na čijem je čelu od formiranja od 2015. godine, kao prvi cilj postavio umrežavanje sa institucijama kako bi se adekvatno pomoglo ženama.

- Savet je akcentovao dve stvari - nulta tolerancija prema nasilju nad ženama i njihovo ekonomsko osnaživanje. Uvideli smo da se često žene suzdržavaju od bega od nasilnika jer su ekonomski zavisne i nemaju znanje kako da nastave dalje. Zato su na svim opštinama otvorili centre za savete kako bi se žene ohrabrile i edukovale. Žene su skupile hrabrost da nasilje prijave da bi spasile svoj život. Važno je da rodna ravnopravnost više nije deklarativna. Tako je Srbija jedina zemlja van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti kako bismo u svakom momentu videli gde smo i kako napredujemo - kaže Vujovićeva.

Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu i članica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograd, ističe važnost činjenice da se funkcionisanje Sigurne kuće finansira iz budžeta Grada Beograda, kao usluga socijalne zaštite, za razliku od ranijeg perioda kada je njeno finansiranje bilo projektno.

- Protiv nasilja se bavimo tokom cele godine, tako što imao preventivne aktivnosti,a suština prevencije nasilja jeste ekonomsko osnaživanje. Ipak, i prijava nasilja i ekonomsko osnaživanje zahteva podršku. Novi projekat za sledeću godinu je razmatranje problema žena van Sigurne kuće. Potrebno im je savetovalište, gde se može potražiti psihosocijalna podrška za probleme sa kojima se suočavaju nakon rešavanja problema nasilja. Sa druge strane, pružamo konkretnu podršku žrtvama nasilja kroz sistem socijalne zaštite. Broj prijava za nasilje u porodici putem centara za socijalni rad za prvih devet meseci je 3.920 prijava, a do prošle godine u gradskom Centru za socijalni rad evidentirane su 10.402 žrtve porodičnog nasilja - kaže Stanisavljevićeva.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević ističe da su danas Sigurne kuće u Srbiji prepune.

- U Sigurnoj kući se radi na osnaživanju žena, a ono što je posebno važno jeste da se one finansijski osamostale i da mogu da nastave svoj put. Nekada nasilje u porodici nije bilo prijavljivano, a danas se više žene ne upućuju na ćutanje i trpljenje, a to je najvažnije. Kada sam počela da radim u Sigurnoj kući 1996. godine, javljale su nam se žene koje su u tom momentu trpele nasilje decenija. Jednom nam se obratila žena koja je nasilje trpela 40 godina. Nju je muž tukao svakog dana pre nego što pođe na posao i govorio joj:"Ako ja ne znam zbog čega, ti znaš" - prepričava ona, i dodaje da su se stvari promenile nabolje i da se tokom prošle godine samo 9 odsto žena vratilo nasilniku.

Ivana Soković, članica Izvršnog odbora "Dunav osiguranja", navodi da kao društveno odgovorna kompanija podržavaju rešavanje problema.

- Za ove dve godine, koliko sarađujemo sa Savetom, zaposlili smo dve žene iz Sigurne kuće u kontakt centru i sada su ekonomski nezavisne, a trenutno obučavamo još jednu ženu iz Sigurne kuće. Pored toga, potpisali smo Protokol o saradnji sa Savetom kojim ćemo obezbediti svim ženama koje se tokom meseca novembra nalaze u Sigurnoj kući da dobiju polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja - navela je Sokovićeva.

Konferencija je, inače, organizovana povodom obeležavanja međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka svetske kampanje "16 dana aktivizma", u cilju širenja svesti domaće javnosti o nasilju nad ženama.