Statistika: Inspektorat za rad utvrdio da je za deset meseci prošle godine i u istom periodu ove tokom rada smrtno stradalo 79 ljudi, dok broj povređenih iznosi 1.200

Poslednji slučaj povrede na radnom mestu dogodio se juče na Novom Beogradu kada su na radnika na gradilištu pale kutije, a samo pukom srećom ostao je živ. Ova vest potegla je niz pitanja o obavezama koji poslodavci moraju da ispune, kao i kolike kazne im slede usled nepoštovanja zakona.

Česte povrede zaposlenih na radu sve više izmiču kontroli, juče je radnik zadobio nagnječenje grudnog koša. Srećom, nije životno ugrožen.

Ovo nije usamljen primer, a prema podacima Inspektorata za rad utvrđeno je da je za deset meseci prošle godine i u istom periodu ove tokom rada smrtno stradalo 79 ljudi, dok broj povređenih iznosi 1.200.

Najizloženiji riziku svakako su radnici na gradilištima, ali ni u šumarstvu, hemijskoj industriji, poljoprivredi i rudarstvu situacija nije mnogo bolja.

Poslodavac obezbeđuje sigurno okruženje

Obaveze poslodavca koje nalaže Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu su brojne, a najviše su fokusirane da se zaposlenom obezbedi sigurno okruženje za rad: - Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Takođe, u obavezi je i da obezbedi i prilagodi da radni proces ogovara telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu moraju biti obezbeđeni - piše u zakonu.

Preventivne mere na koje poslodavac mora da obrati pažnju sastoje se od izrade procene rizika i njegovog uklanjanja ukoliko on postoji, osposobljavanje radnika za rad na siguran način, ispitivanje radnog okoliša i radne opreme, osiguravanje zdravstvenih pregleda radnicima, kao i izrada plana evakuacije.

Ukoliko ipak dođe do nesreće, pa čak i smrtnog slučaja, poslodavac je prema zakonu dužan da plati kaznu u iznosu od 10.000 do 1.000.000 dinara, dok povređeni ima pravo na naknadu, osim u slučaju „neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan poslodavčeve kontrole i čije se posledice nisu mogle izbeći“.

Kazne usled prekršaja i nesreće na radu

Kakva je situacija u praksi, da li povređeni dobijaju naknadu i koliko ona najčešće iznosi, objasnila je za Kurir Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije: - Poslodavac je dužan da inspekciji za rad i policiji prijavi povredu ili smrtni ishod u roku, najduže 24 sata od nastanka nesreće. Oštećeni ili porodica nastradalog imaju pravo na naknadu, čiju će visinu proceniti nadležni organi. Međutim, veliki problem je što brojni građevinci rade na lizing ili uopšte nisu prijavljeni. Poslodavci koriste to i uspešno izbegavaju ovu zakonsku obavezu - rekla je Savićeva.

Kurir.rs/ Milica Vujović Foto: Shutterstock