MARINI JE MUKA OD NAŠEG NARODA U INOSTRANSTVU: Trče, krše se i lome da uzmu 50 centi iz kolica, a kod kuće glume elitu!

Marina je sa svojih 40 godina pošla u Nemačku trbuhom za kruhom kako bi zaradila novac za ćerkin fakultet. Vratila se posle godinu dana i ispričala svoje utiske.

Odmah da raščistimo – to ništa nije tako. Ako je čovek snalažljiv, vredan i uporan on će imati novca i u kod kuće i u Nemačkoj. Ja sam se zaputila u Nemačku da obezbedim ćerki potreban novac za školovanje. Provela sam tamo godinu dana kod poznanice koja je iz mog rodnog mesta.

Radila sam kao pomoćni radnik u kuhinji. Radilo se od jutra do mraka sa veoma malim pauzama. I tako je svugde. Stan srećom nisam morala da plaćam, a da jesam skoro čitava plata bi mi odlazila na troškove stana što je sasvim apsurdno. Živela sam dobro i u domovini samo mi je trebalo više novca.

Drugo, upoznala sam mnogo naših ljudi koji tamo žive i mogu iskreno da vam kažem i potpišemi, ti ljudi nisu isti kad su u inostranstvu i kad se vrate u rodni kraj. Isti ti ljudi se domovini rasipaju, žive kako bi im ljudi rekli “Jao to su ovi iz Nemačke, kako oni dobro žive”, a zapravo je to samo lažna elita.

Novac se štedi da bi se vratili u rodni kraj 2-3 puta godišnje, letovanje moraju da planiraju godinu dana unapred i sve im je isprogramirano, nema prostora za spontane stvari i događaje. Tamo se bakšiš ne ostavlja, gleda se u poslednji cent, i ako im ne vratiš do poslednjeg centa onda se bune.

Kada idu u supermarket, ne daj Bože da im ostane onih 50 centi u kolicima 0a, trči, krši, lomi, vraćaj se po 50 centi, kako to da ti ostane, a kod kuće ćemo da glumimo elitu. Čisto prostačenje. Isti ti ljudi kada dođu ovamo, drže predavanje o moralu i životu, oni sve znaju i savetuju kako svi trebaju da odu u inostranstvo, da ovde nema života, a ja im samo odgovorim – E pa dragu moji, ja sam ovde poživela bolje i kvalitetnije nego pola naroda u Nemačkoj.

Kurir.rs/novi.ba

Foto Profimedia