POJEDOSMO SVE! SRBI POJEDU TREĆINU ONOG ŠTO ZARADE: Najviše trošimo na hranu, a Evropljani na stan i račune! A vi?
U EU se na hranu u proseku u prošloj godini trošio 1.861 evro po stanovniku, a u Srbiji 926 evra
BEOGRAD - Domaćinstva su prošle godine u Srbiji prosečno trošila 64.500 dinara. Najviše novca ide na hranu. Situacija u EU je drugačija - domaćinstva najveći deo budžeta troše na režije. Zbog čega je to tako i da li se sa stepenom bogatstva jedne zemlje to menja?
Na šta vi najviše trošite?
Glasalo je 806 korisnika
Stanovnici siromašnih zemalja izdvajaju više novca iz kućnog budžeta za hranu nego oni iz bogatih država. U Srbiji se pojede i popije trećina svega što se zaradi, po čemu je Srbija među rekorderima u Evropi.
Na hranu su od Srba manje trošili samo stanovnici Bugarske, Turske i Makedonije. U EU se na hranu u proseku u prošloj godini trošio 1.861 evro po stanovniku, a u Srbiji 926 evra.
Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije objasio je, gostujući u Jutarnjem programu, da pored razlika u platežnoj moći, postoje i kulturološke razlike, odnosno drugačije potrošačke navike.
U EU se tri puta više troši na restorane i hotele, kaže Malinović i navodi primer Italije, gde se proseku jedan ili nijedan obrok priprema u kući, a dva u restoranima.
U Srbiji se troši gotovo isto na alkoholna pića i duvan kao i u EU, a Malinović ukazuje na činjenicu da u Srbiji više pića konzumiraju kod kuće nego po kafanama, navodeći primer slava i drugih kulturoloških razlika.
Što se tiče slobodnog vremena, građani EU troše tri puta više za kulturu i rekreaciju, što ne znači da građani Srbije prema tome nemaju kvalitetan odnos - čak se može reći suprotno, smatra Malinović.
Suština je, objašnjava, da su cene u oblastima kulture i rekreacije znatno niže nego u EU.
U zemljama Evropske unije najveći procenat novca odlazi na stanovanje i račune, 24 odsto. Malinović kaže da u Srbiji, kao i u nekim zemljama EU, mladi kasno zasnivaju domaćinstvo, dok se na primer u skandinavskim zemljama osamostaljuju odmah posle punoletstva.
Takođe, kako dodaje, mladi u Srbiji žele da što pre steknu nekretninu, dok je u EU filozofija promenjena i mladi se sve više opredeljuju za rentu.
Zato su troškovi iznajmljivanja veći i dominiraju u ukupnim troškovima, ističe Malinović.
Upitan da li će se struktura troškova menjati sa povećavanjem plata, Malinović smatra će se više izdvajati za slobodno vreme, a menjaće se i potrošačke navike, kao na primer češće konzumiranje obroka van kuće.
Ukazuje na primer brojnih "ekspres restorana" koji se pojavili u Beogradu poslednjih godina.
(Kurir.rs/RTS)
"OVO JE SAMO POČETAK OSTAVKI" Vučić: Težak psihološki udarac za zemlju, mi 14 ljudi ne možemo da vratimo, VAŽNO JE DA USLEDI KAZNA