KRIO JE KADA DAJE NOVAC NJIMA, A JOVANKA SE ŽALILA DRUGIMA: Moram mu i šlic zakopčavati! ISPLIVALE TAJNE BROZOVOG BRAKA

Isplivao je skrivan, ogroman dokument iz Predsedništva SFRJ, a koji se tiče Tita i Jovanke i prave prirode njihovog odnosa. "Bela knjiga Jovanke Broz" između ostalog govori i o tračevima koje je Jovanka širila o svom suprugu.

Situacija se od 1973. godine izmenila i Predsednik Republike je bez Jovanke Broz primao članove svoje porodice, uključujući unuke i praunuke u Belom dvoru i zadržavao na ručku, uoči ili na sam dan rođendana. Tim povodom, Predsednik Republike je uz pomoć Protokola ili ličnog sekretara određivao i prigodne poklone. Takođe je u odvojene posete primao sinove Žarka i Mišu, koje je povremeno i finansijski pomagao. Davao im je, u tim prilikama, i manje lične poklone bez znanja Jovanke Broz.

Aleksandar Šokorac iznosi da se Jovanka Broz, pored svakodnevnog upozoravanja lekara da se zdravstveno stanje Predsednika Republike pogoršava i da mu treba obezbediti pojačanu lekarsku negu i smanjiti programe aktivnosti, tome protivila, posebno stvaranju adekvatne lekarske ekipe i to, pre svega, od vojnih lekara. Kada je kasnije, na insistiranje državnog i partijskog rukovodstva, lekarska ekipa formirana, Jovanka Broz je stalno izražavala sumnju u njihov kvalitet. Predsednik Republike je u pojedinim periodima bio bez kuvara, jer je Jovanka Broz odbacivala sve predložene kandidate za ovaj posao, pa su hranu za Predsednika Republike pripremali dežurni lekari i medicinski tehničari, ili je donošena iz "Metropola" ili "Kluba poslanika". Predsednik Republike je, takođe, nekoliko puta ostao i bez ostalog kućnog osoblja u Beogradu i na Brionima, jer je osoblje iz tih rezidencija, tako reći, "preko noći", bilo otpušteno po naređenju Jovanke Broz. Naglašava da je u ovakvim slučajevima reagovao i upozoravao Jovanku Broz na, zakonsku i ljudsku, neodrživost ovakvih postupaka, kao i na posledice na ugled rezidencija (traženje zaposlenja za otpuštene radnike iz rezidencija i njihovo ljudsko raspoloženje).

Ivan Mišković iznosi da je interesovanje Jovanke Broz bilo takvog karaktera da je prelazila okvire normalne znatiželje za određena zbivanja i događaje. "Ona je htela i činila sve da baš sve zna", a bila je u mogućnosti da zna mnogo više nego i pojedinci iz političkih vrhova. Nastojala je da dozna sve o čemu je Predsednik Republike referisano, otvarala je sporedna vrata i prisluškivala, a po nekim indikacijama čak je bila postavila prislušne uređaje kako bi pratila referisanja i razgovore koji su vođeni u Kabinetu Predsednika Republike. Kao ilustraciju, navodi da se Predsednik Republike, ne jedan put, dizao sa stolice, odlazio do sporednih vrata svog Kabineta i ljutito ih zatvarao (lupio) koja bi ona odškrinula i naslonila na njih uvo u pokušaju da čuje o čemu se razgovara.

"I ŠLIC MORAM DA MU ZAKOPČAVAM"

Mišković, takođe, iznosi da je Jovanka Broz nastojala da sebe prikaže kao mučenika u rezidenciji i kao ličnost koja na svojim leđima nosi teret državnih poslova, kojoj treba sve referisati da bi mogla da "pomaže" Predsedniku Republike u vođenju državne politike. To je nastojala da iskaže prema svima, pa je tako jednom prilikom generalu Valteru (za vreme posete Predsednika Republike Indiji) otprilike rekla: "Ja sam ta koja sve vodim, šta on više može, on je star, ja mu moram čak i šlic zakopčavati...".

Ivan Mišković, takođe, iznosi da mu je Predsednik Republike u više navrata govorio da je Jovanka Broz agresivna, egoistična, gruba – "da je trebala biti predradnik u rudnicima dijamanata u Južnoj Africi, gde se bičem šibaju kopači..." i da je Predsednik republike preko njega davao novac svojoj unučadi i molio ga da vodi računa da to ona ne sazna".

Kurir.rs/ Express.hr

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: