MILAN JE OTEO, 2 GODINE NE ZNA NI DA LI JE ŽIVA: Jeziva ispovest Miroslave! Došla je u školu po ćerku, KRENULA AGONIJA
Miroslava Babić iz Subotice od novembra 2017. ne zna ništa o svojoj ćerki, koju je otac uprkos sudskom rešenju kidnapovao i oteo. Miroslava ne zna ni da li je mala Eleonora - Nora Arežina živa!
Dete je, prema rečima majke, zajedno sa njom trpelo fizičko i psihičko nasilje dok su bile u zajednici sa Norinim ocem, ali maltretiranje nije prestalo ni kasnije zbog čega strahuje da više neće imati priliku da je zagrli. Tužbu za razvod braka podnela je u Subotici marta 2017. godine, a od maja iste godine ima rešenje subotičkog Osnovnog suda da Nora pripada njoj. To rešenje je priznato u Austriji, ali je dete potom oteto, tvrdi majka, a nadležni u Austriji “nisu reagovali".
- Venčali smo se u Danskoj, živeli smo u Berlinu, zatim u Beču gde se rodila Nora. Odlazimo u Budimpeštu, ali već u Beču je počelo nasilje. Najgore je bilo u Madarskoj o čemu postoje policijski zapisnici. Davio bi me, napadao nožem, a Nora bi stala između nas i molila ga da me ne ubije. Jednom se zatvorio sa njom u sobu i nije joj dao da jede i pije vode. Morala je da piški u kutiju - priča Miroslava Babić.
Prema njenim rečima, ali i sudskim dokumentima, od sredine juna 2016. do 16. februara 2017. Nora je sa majkom živela u Subotici, sve dok otac u Madarskoj "nije nasilno uzeo njen pasoš i oteo je".
Nora je imala nemački pasoš i dva državljanstva, srpsko i nemačko, a otac nije hteo da potpiše za njen srpski pasoš.
- Jedini način da se vrati u zemlju je bio rešenje našeg suda kako bih mogla da za dete izvadim putni list bez njegovog potpisa. Zajedno smo otišle u Budimpeštu 19. februara 2017, ali više nismo bile u stanu sa njim zbog nasilja. On je na silu oteo njen pasoš. Nisam mogla da je vratim u Srbiju, ali sam je bar vikendom viđala. Podnela sam u Subotici tužbu za razvod i krivičnu prijavu za nasilje u porodici. Su-prugu Milanu Arežini tužba je u aprilu te godine stigla u Budimpeštu i on je tada oteo Noru - kaže Miroslava Babić.
Malu Noru tražio je Interpol, izlazili su na adresu u Budimpešti, ali je nisu našli. Konačno je u Beču pronalaze kod nepoznate žene koja je izjavila da je "dete otac vratio iz Srbije".
- Interpol pronalazi Noru bez prisustva oca, sa nepoznatom osobom, i ostavljaju je tamo, a pri tom Nora ne govori nemački i nije mogla ništa da im kaže. Ta žena je lagala. Čim sam dobila rešenje da dete pripada meni, otišla sam u Beč i sudija me je uputio na takozvanu Hašku otmicu, zahtev za vraćanje deteta koji se rešava u roku od šest nedelja. Preko našeg Ministarstva pravde sam podnela zahtev za "Hašku otmicu" - kaže Norina majka.
Na ročištu u Beču majku savetuju da je bolje da se ide na priznavanje rešenja suda po kome muž mora da joj vrati Noru. Ali sud u Beču nije obavezao njenog muža da vrati dete.
- U julu 2017. Nora mi šalje poruku da je nazovem, ali da ne kažem Milanu. Bila je u strahu. Celu nedelju smo bile u kontaktu. Čim je sud u Beču priznao rešenje o hitnoj meri, odlazim u francusku prívatnu školu u koju su je upisali protiv moje saglasnosti, jer sam ih obavestila da pripada meni na osnovu sudskog rešenja i da ne smeju da je upišu - priča u dahu Miroslava.
U školi su, medutim, rekli da Nora nije tamo, a ispostavilo se da jeste, dok je "direktor tvrdio da je majci zabranjen pristup školi".
- Pozvala sam policiju, a škola Milana. Muž je doveo obezbeđenje i svojim telom nije dozvolio Nori da mi priđe. Nisam pravila buku jer sam imala dogovor sa našom ambasadom da, uz njihovu asistenciju, uzmem dete, da dobije putni list i da je vratim u Srbiju. Sutradan je nije bilo u školí i od tada je više nisam ni videla ní čula - očajna je majka.
Na kraju dodaje da nikada neće odustati od potrage za svojim detetom:
- Nemam šta da izgubim. Idem do kraja, šta god to značilo. Istina će otvoriti mnoga pitanja, all spremna sam da učinim sve za moju Noru.
Kurir.rs
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore