Osim mladih lekara, koji nisu uspeli da nađu posao u Srbiji, za odlazak u inostranstvo se zbog boljih plata i uslova rada odlučuju i iskusniji, deficitarni kadrovi, lekari specijalisti poput anesteziologa, radiologa i patologa

BEOGRAD - Oko 200 lekara je od početka godine Lekarskoj komori Srbije (LKS) zatražilo potvrdu neophodnu za zapošljavanje u inostranstvu, a pošto je među njima veliki broj nezaposlenih mladih doktora iz LKS poručuju da je neophodno promeniti upisnu politiku na medicinskim fakultetima i sprečiti hiperprodukciju kadrova.

Osim mladih lekara, koji nisu uspeli da nađu posao u Srbiji, za odlazak u inostranstvo se zbog boljih plata i uslova rada odlučuju i iskusniji, deficitarni kadrovi, lekari specijalisti poput anesteziologa, radiologa i patologa.

"Prošle godine u ovo vreme, dobijali smo jedan zahtev u dva meseca i u 2011. godini izdali između 30 i 40 potvrda. Sada dobijamo tri, četiri zahteva nedeljno i od početka godine smo izdali blizu 200 potvrda", ukazala je direktorka LKS Tatjana Radosavljević.

Radosavljević je u izjavi Tanjugu navela da lekari iz Srbije odlaze u evropske zemlje Sloveniju, Nemačku, Italiju, Norvešku, Švedsku, ali i u Indiju, Saudijsku Arabiju, Kuvajt...i bez većih problema mogu da se zaposle.

Njihov motiv je, pre svega, finansijski - primanja u tim zemljama su veća, a uslovi rada bolji.

"Sa jedne strane imamo nezaposlene lekare, a sa druge vrlo ozbiljan deficit među anesteziolozima, radiolozima, patolozima, kardiohirurzima. To je apsurd, ali i činjenica", kazala je Radosavljević.

Ona je istakla da su analize iz ranijeg perioda pokazale da su upisna politika na medicinske fakultete mora pod hitno da se menja, odnosno da se smanjuje broj upisanih studenata kako ne bi došlo do hiperprodukcije kadrova.

Na medicinskim fakultetima godinama se, po pravilu, traži indeks više.

Radosavljević je ocenila da je "proces zapošljavanja zapao u ćorsokak" i da se zbog toga mladi lekari odlučuju za odlazak u inostranstrvo, ali da migracije lekara nisu specifične samo za Srbiju, već predstavljaju svetski problem.

Ona je ukazala na primer Poljske, odakle je nekoliko meseci nakon priključenja EU otišlo 6.000 lekara.
"Kao država o tome moramo da razmišljamo. Bolji finansijski uslovi jesu ono što bi možda zadržalo domaće lekare, ali mi u ovom momentu nemamo sredstva da ih na taj način motivišemo", rekla je direktorka LKS.

Problem migracija lekara je kompleksan problem za koji ne postoji čarobno rešenje, a prema njenoj proceni, u Srbiji će to biti "teška bitka, koja se sa ovako malo sredstava teško može dobiti".

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je skoro 2.000 lekara opšte medicine i doktora medicine koji na posao čekaju u proseku 1,6 godina, kao i stotinak lekara specijalista.

Prema podacima NSZ, oni na radno mesto čekaju prosečno 1,9 godina - najduže specijalisti reumatologije i ginekologije i akušerstva i to oko 2, 5 godina, dok specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije na evidenciji NSZ provode dva do tri meseca.

"Može se reći da nije bilo značajnijih odstupanja u broju nezaposlenih lekara i medicinskih sestara na evidenciji, kao i u trajanju nezaposenosti u odnosu na prethodne godine", rečeno je u NSZ.

Medicinske sestre, kojih je na evidenciji NSZ nešto više od 12.000, u zavisnosti od stručne spreme posao čekaju u proseku od godinu do 2,5 godine.