DANAS SLAVIMO NIKOLJDAN: Ovaj svetac čudesnim moćima pomaže svima u nevolji, danas mu se mole nerotkinje
Pravoslavni vernici sutra slave Svetog Nikolu, najveću porodičnu slavu u Srbiji. Za ovog sveca vezuju se različiti običaji, a jedan je posebno zastupljen i veruje se da ga treba ispoštovati uoči slave.
Naime, još početkom 20. veka u gradskim sredinama u Srbiji ustalio se običaj da se deca daruju o Svetom Nikoli, pa su uoči praznika ostavljala u prozor dobro očišćene cipele, a ujutro nalazila poklone. Verovalo se da ih je Sveti Nikola darivao.
U naseljima Vojvodine, do Drugog svetskog rata ulicama je išao maskirani lik, ogrnut bundašem, sa šubarom na glavi i bradom od kučine, štapom u jednoj ruci i tkanom torbom o ramenu, te je ulazio u kuće gde ima dece i darivao ih slatkišima i voćem.
Svetog Nikolaja Čudotvorca narod je još za života proglasio svetiteljem. Bio je milosrdan i skroman, veliki borac za pravdu i istinoljubiv.
Prvi zapisi o episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, Svetom Nikoli, potiču iz četvrtog veka nove ere. Od ovog sveštenog lica, poznatog po humanosti, nastale su mnoge legende i priče o današnjem Deda Mrazu.
Posebno je bio naklonjen deci, a zabeleženo je da je pomogao trima devojčicama kako bi ih zaštitio od prostitucije. Legenda kaže da je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor ubacivao vrećice sa novcem, ne bi li im poklonio dovoljno novca kako bi preživele bez prostituisanja. Upravo tako nastao je i običaj koji morate ispoštovati.
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.
(Kurir.rs)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore