LEPOG JOVANA SEĆATE SE SA EVROVIZIJE A SAD OBJAŠNJAVA KAKO TO RADE ŠVEĐANI: Viju kolo oko jelke i evo čime se goste!

U zemljama koje Božić obeležavaju po gregorijanskom kalendaru proslavlja se Badnji dan, praznik koji je u Švedskoj značajniji od samog Božića.

Bez obzira na to što se tek svaki peti Šveđanin smatra religioznim, Badnji dan (julafton) i Božić (jul) slave gotovo svi i pridržavaju se tradicije i običaja koji su povezani sa ovim praznicima.

O najzanimljivijim švedskim božićnim običajima za RTS govori Jovan Radomir, novinar švedskog javnog servisa SVT, koji potiče sa naših prostora, ali od ranog detinjstva živi u Švedskoj.

„Božić je prilika da se porodica okupi na nekoliko dana, ali je svakako najznačajniji 24. decembar, odnosno Badnji dan“, rekao je Jovan Radomir, ističući da Šveđani tada provode vreme sa svojim najbližima od jutra do mraka.

Dodaje da je božićna trpeza najvažniji deo ovog praznika i da pripremanje hrane, u kojem učestvuju svi članovi porodice, traje nekoliko dana. Svi zajedno ukrašavaju i raspoređuju hranu na posebnom, božićnom švedskom stolu.

„Svake godine se unapred planira kod koga će se u porodici slaviti Božić. Najvažnije jelo je božićna šunka, specijalitet koji se obavezno premazuje senfom“, naveo je Jovan Radomir.

Pored šunke, neizostavni deo božićne trpeze su losos i tradicionalni švedski specijalitet - ukiseljena haringa, koja se može praviti na više načina.

Osim kod kuće, dve nedelje uoči Božića, Šveđani jedu i sa kolegama, kada preduzeća organizuju božićne proslave uz praznični švedski sto.

„Zbog toga se smatra da svaki Šveđanin u proseku jede na dve božićne trpeze. Onda vam je jasno koliko Šveđani vole svoj Božić i hranu koja ide uz ovaj praznik“, istakao je Jovan Radomir.

Pauza od ručka pravi se u 15 časova, kada se svi ukućani okupe oko televizora.

„Tada svi gledaju kako božićni voditelj na javnom servisu pali sveću i najavljuje Diznijev crtani film Paja Patak i njegovi prijatelji vam žele srećan Božić. Ova tradicija traje jako dugo, od 1958. kada je crtani film prvi put emitovan“, kazao je Jovan Radomir i dodao da je ovaj crtani film godinama najgledanija TV emisija u Švedskoj.

Crtani film sa Pajom Patkom, koji je omiljeni Diznijev junak u Švedskoj, jeste splet inserata sa raznim Diznijevim likovima, kao što su Pepeljuga, bik Ferdinand, Miki Maus i mnogi drugi poznati crtani junaci.

Redosled inserata se gotovo nikad nije promenio, a kada je 1982. godine umesto bika Ferdinanda pušten insert sa Ružnim pačetom, to je izazvalo masovne proteste širom Švedske. Sve se smirilo sledeće godine, kada je Ferdinand vraćen na male ekrane.

Posle crtanog filma, nastavlja se sa gozbom, a deca otvaraju božićne poklone.

„Ples oko jelke je tradicija koja se poštuje. Ukućani plešu uz tradicionalne božićne pesme, to je kao neka vrsta švedskog kola“, naveo je Jovan Radomir.

Dodaje da se osim šunke, Šveđani tokom ovog praznika služe i posebnim božićnim hlebom sa suvim grožđem, tamnim božićnim pivom i tradicionalnim slatkišima koji se jedu samo za Božić.

Predah od hrane se pravi samo tokom noći. Već se na Božić gozba nastavlja. Kako kaže Jovan Radomir, dosta je hrane ostalo od Badnjeg dana i potrebno je sve to pojesti. I tako sve do Nove godine.

(Kurir.rs/RTS)