Živela sam za heroin!

BEOGRAD - Preživela pakao.
- Prva stvar na koju sam godinama pomišljala čim se probudim bio je heroin. Najveće zlo, koje mi je od života napravilo pakao i učinilo da budem osoba bez identiteta, bez karaktera i emocija. Mnogih mojih prijatelja i poznanika iz tog vremena sada više nema. Mrtvi su. A i meni je isto moglo da se desi da nisam imala sreće da se izvučem iz ponora poroka.

Ovako započinje svoju tešku ispovest za Kurir Monika Žugić (32), bivša zavisnica od heroina, a sada zaposlena i ostvarena mama.

Heroin probala u 15.

Monika je prvi put probala heroin u petnaestoj godini, iz čiste radoznalosti, dosade i bunta. Sa osamnaest godina potpuno se predala narkomaniji.

- Ni u čemu, osim u dopu, nisam videla smisao. Sve drugo je bilo dosadno i nezanimljivo. Neko vreme sam imala posao u butiku, čak sam i upisala Višu školu, ali to me nije vratilo na pravi put. Celu platu sam davala na drogu, zlato iz kuće sam prodavala, čak sam i dilovala travu samo da bih došla do doze. Nekad mi je bilo toliko teško da sam se vukla kroz kuću, nisam osećala telo, jedva sam stizala do kupatila. Napolje sam izlazila samo kad je trebalo da „završim“ - priča Monika o svom groznom iskustvu.

Odvikavanje

Ona kaže da je mnogo puta pokušavala da se „skine“, ali da bi se iznova vraćala. Sve dok joj jednom otac nije postavio ultimatum.

- Rekao mi je da spakujem svoje stvari i odem ako ne pristanem na ozbiljno lečenje. Nisam se plašila ulice, navikla sam na nju, ali nisam više imala snage. Prihvatila sam lečenje u jednom centru za rehabilitaciju.

Krize su bile nezamislivo bolne. Jezive. Plakala sam, povraćala, drhtala, grčila se, znojila, ali morala sam da se sredim jer bi me u suprotnom sačekala samo smrt - kaže Monika, koja je posle dve i po godine izašla iz centra izlečena. Sada ima porodicu. Nema poroke, prestala je da puši, a članica je organizacije za borbu protiv narkomanije „Izlazak“. Svima kojima je potrebna pomoć mogu se javiti na telefon 063/622933.