REPORTER KURIRA SA SRBIMA IZ MAĐARSKE NA DOČEKU SRPSKE: Kolo, slavlje kao na svadbi i BOŽE PRAVDE! Noć za pamćenje FOTO

Kao sportski novinar koji prati vaterpoliste, vremenom sam naučio da se u glavnom gradu Mađarske slavi. Odavde su nam naši reprezentativci doneli bezbroj radosti, pa je slavlje postalo neka vrsta sinonima za Budimpeštu.

I, naravno, sve je izgledalo potpuno drugačije. Neočekivano, ali fenomenalno. Prvi utisak po stizanju u Pomaz, mesto pored Sent Andree, u kom se tradicionalno okupljaju Srbi iz Mađarske za doček, bili su osmesi. Gde god se okreneš, osmesi. Čisti i iskreni.

Za te ljude sam potpuni stranac, ali sama činjenica da sam neko ko je došao iz „Matice“, iz voljene im Srbije bila je dovoljna da me, što se kaže, prihvate kao „rod rođeni“.

Na bini bend Zora koji svira našu muziku, a koji osim vođe i pevača Krunoslava čine Mađari, diže atmosferu sa svakom odsviranom numerom. Ređaju se kola, čuvene naše pesme, a onda zapažam da svi do jednog fantastično igraju.

Komentarišem, i ja uz osmeh kojim su me „zarazili“ domaćini, da sve izgleda kao na svadbi, a Diana Đurić, jedna od onih koje sam poznavao i pre prethodne večeri, dobacuje: - Jeste, samo bez mlade i mladoženje.

Sistem proslave je zapravo takav da svako donese svoju hranu, obavezno je u paketu i šampanjac (alkoholni ili bezalkoholni za decu i vozače), a na trpezi su raznorazne domaće đakonije – pitice, kiflice, kolačići... Ukus, očekivano, fantastičan.

Kako se bliži ponoć, tako je i podijum za igru sve popunjeniji. Igra i staro i malo, noge bez greške prate ritam. A onda sve zatihne. Na binu izlaze sveštena lica i interpretiraju himnu Srbije! Nekako se čovek naježi od tog prizora.

Onda se otvaraju šampanjci i to je jedino „pucanje“ koje će se čuti tokom večeri. Nema petardi, nema vatrometa, ali je atmsofera i pored toga vrhunska i spektakularna. Svi se ljube po tri puta, po srpski kako kažu, a onda potpuna ludnica. Odnekud se pojavljuju trubači i sve počinje da se trese. Više nikog nema za stolovima, svi su na podijumu, uz skakanje, ciku i vrisku. I, naravno, osmehe.

Prava reč za opisati kako je sve izgledalo defintivno ne postoji. Znam samo da ovoliko pozitivne energije na jednom mestu nisam podugo video, i da mi je izgleda bila i te kako potrebna.

A od svih Srba iz Mađarske, uz domaću rakiju Srećka Đorđevića, samo jedna poruku za sve u Srbiji: SREĆNA NOVA GODINA!

Gojko Filipović