VLADIMIR KECMANOVIĆ: Ninova nagrada je upokojena, nije mi žao, red je da se dostojno isprati

Pisac ne mora da ima nikakvu školu. Nije bitno ni to što je Teofil Pančić završio bog te pita kakav andrak, iako bi za kritičara morao da ima formalno književno obrazovanje. Da nisu završili ni osnovne škole, a da nisu cenzori i denuncijanti, mnogo bi bolje bilo

- Nije mi žao. Red je dostojno ispratiti jednu upokojenu instituciju.

Šta treba da se promeni pa da se opet prijavite kao kandidat za Ninovu nagradu?

- Subjektivno, ne nameravam da budem u konkurenciji više nikada. Objektivno, za početak bi bilo neophodno da o njoj ne odlučuju neškolovani kritičari puni entuzijazma, kao predsednik žirija Teofil Pančić, ljubitelji mudrosti, kao taj neki Milenković, pesnici u permanentnom povoju, kao večito mlađahni Marjan Čakarević, urednice i voditeljke TV emisija, kao Marija Nenezić. I na kraju, ali nipošto najmanje važno, da ljudi sa ozbiljnim književnom lucidnošću i znanjem, pa makar ta lucidnost i to znanje i ne bili, kao što nisu, upotrebljeni na bavljenje književnom kritikom, kao što je peti član Branko Kukić, među četvoro nadrikritičara ne glume Pančićevu omoriku. Ali, to je samo početak, i ni to ne bi bilo dovoljno.

Predsednik Ninovog žirija locirao vas je kao kolovođu bojkota...

- Čast mi je što sam označen kao vođa pobune protiv „profesora“ Pančića, kako ga titulišu „profesionalci“ na jednoj televiziji, i njegove zle družine samozvanih kritičara. Ne daj bože da sam na strani čoveka koji književnost pretvara u robinju svojih ideoloških mantri, svesno - jer iako za književnu kritiku neškolovan, glup nije - upropašćavajući jednu značajnu instituciju srpske kulture. Inače, da sam tako „lociran“, čuo sam od vas. Svojim ušima sam, međutim, slušao kako se nadrikritičar vajka na nezahvalne potpisnike bojkota kojima nije smetalo kada je pisao pozitivne kritike njihovih knjiga i koji su ga zvali da im govori na promocijama. Ne znam ko ga je zvao na promocije svojih knjiga. Ja nisam. A da je o nekim mojim knjigama pisao pozitivno, jeste. Ali ne vidim šta je povodom toga trebalo da uradim. Da idem da se bijem zato što se jednom čoveku koji voli da čita dopada ono što sam napisao? Ili da mu ljubim ruku zato što me je miropomazao svojim needukovanim pozitivnim stavom? Ako sam nekada i imao izvesne simpatije za njegov kritičarski hobizam, svaka simpatija je nestala kada je svog kolegu, najboljeg urednika kulture u srpskim štampanim medijima Nebojšu Grujičića, sa jednumnom, antidemokratskom argumentacijom ostavio bez posla. Kao što je svaka simpatija za jednog njegovog sabrata po skudoumnosti nestala kada je, gle čuda, u savezu sa novopečenim srećnim dobitnikom nameštene Ninove lutrije, pisca i kolumnistu Muharema Bazdulja nemačkim gostima Beogradskog sajma knjiga pre koju godinu denuncirao i diskvalifikovao kao „velikosrpskog nacionalistu“?! Tu više nije bitno što je jedan završio školu za kuvara, pisac ne mora nikakvu školu da ima. Pa ni to što je Pančić završio bog te pita kakav andrak, iako bi za kritičara morao da ima formalno književno obrazovanje. Da nisu završili ni osnovne škole, a da nisu cenzori i denuncijanti, mnogo bi bolje bilo.

Očekujete li da Nin okupi tvz. zaraćene strane i prihvati vaše sugestije?

- Naravno da ne očekujemo. Da očekujemo, ne bismo potpisivali bojkot, nego apel.

Ilić vas je u tekstu optužio da ste zloupotrebili RTS da promovišete Handkea.

- Zloupotrebio RTS promocijom aktuelnog nobelovca?! Kao da je propala Nobelova, a ne Ninova nagrada?! Ne, upravo zloupotrebljavam RTS tako što promovišem njega. Intervju koji je s njim uradila urednica info-kulture, a koji je pušten u centralnom Dnevniku, duži je nego što su imali prethodni dobitnici, kritičarka koja mu je izrazito naklonjena upravo sprema prikaz njegove knjige... To je zloupotreba, a Handke je, zbog malog prostora koji kultura ima u RTS-ovoj programskoj šemi, dobio manje nego što je zaslužio.

Zašto nobelovac nije svim Srbima po volji?

- Verovatno zato što postoje Srbi koji ne stoje najbolje sami sa sobom.

Kakvi su vam dalji planovi? Da li ćete kao grupa pokušati neke stvari da promenite u našoj kulturi i koje? Deo javnosti vidi vašu grupu kao ministarstvo kulture iz senke, drugi - da želite da od Ninove primat preuzme Andrićeva nagrada.

- Nastavljamo da pišemo, to je naš posao. Ako smo ministarstvo u senci, ko je ministar? Ne znam na koju Andrićevu nagradu mislite. Jedna je nagrada za priču ili zbirku priča, pa Ninovoj nije konkurentna. Druga je Velika nagrada instituta u Andrićgradu, najveće međunarodno priznanje koje se dodeljuje na ovim prostorima. O kakvoj borbi za primat tu može da bude reč? Emir Kusturica, koji je dodeljuje, i Matija Bećković, Dušan Kovačević, Zahar Prilepin, Ju Hua... koji su je dobili, da se bore za primat sa radijskim filozofima i njihovim anonimnim i poluanonimnim laureatima?!

Kurir.rs/ Razgovarao Ljubomir Radanov Foto: Ana Paunković