PETRA BOŽOVIĆA DUŠA BOLI ZBOG CRNE GORE: Mi smo braća po materi a velike sile hoće da nas gurnu u rat!

Treba izbeći po svaku cenu konflikte u Crnoj Gori koji bi doveli do intervencije, jer stalno hoće da nas zavade. Molim se bogu da izbegnemo takav scenario.

Nakon Novakove pobede odmah ste nas pozvali i rekli da moramo da napravimo jedan intervju u kom će on biti tema. Zašto?

- Video sam raspravu na televiziji da li Novaka Đokovića treba staviti na novčanicu ili ne. Razmišljao sam dugo i shvatio da to nije dobra ideja. Njegoš nam je na novčanici od 20 dinara i ne znam šta se za taj novac može kupiti. Meni je pala na um ideja da se lik Novaka Đokovića oblije u zlatu i da bude zlatnik s njegovim likom. To bi dalo mogućnost da se on daruje kao najlepši poklon za rođenje deteta, za prijateljstvo i kumstvo, a to bi povuklo nogu da i ostali velikani ne budu zaboravljeni. Samo smo Tita okovali u zlato.

Đoković nije omiljen u svetu...

- Svet sve osporava, a ti što Đokovića ogovaraju, govore više o sebi... Novak je naš Marko Kraljević i Miloš Obilić u sportu i pravi je vitez. U najkritičnijim trenucima za naš narod, umesto da crpimo najbolje iz sebe, često pokazujemo svoje najgore lice. Moramo zato da izvučemo pouke od Novaka, ali i vladike Nikolaja, koji kaže: „Kad bi svako od nas viknuo Srbija je nesrećna zato što sam ja rđav čovek i rđav građanin, Srbija bi se preporodila za tri dana i za tri godine bi bila srećna! I mi bismo svi doživeli sreću njenu, zajedno s decom našom. U njoj bi se nakupilo toliko snage, fizičke i moralne i duhovne da bi sve spoljašnje stege njene popucale same od sebe. Šta nam drugo ostaje do da pođemo od sebe, draga braćo? Neka naši potomci vide bar jedan iskren i odvažan pokušaj od naše strane. Budimo kao deca i prizovimo ih sebi.“

Da li Srbija zaista može da se preporodi za tri dana?

- Nama treba moralni preporod, a ostalo nam je bog dao. Nismo gladni, a mogli bismo da hranimo druge.

Šta kažete na ovo što se dešava u Crnoj Gori?

- Navikao sam da doživljavam bol zbog loših političkih odluka u Crnog Gori još od priznanja Kosova. Moji prijatelji iz Podgorice, koji su i zagriženi liberali, danas mi se kunu da ono nisu hteli. Ipak, iz svega ovoga s Crnom Gorom se rodilo i nešto pozitivno, što nema veze s politikom. Progovorio je narod da iskaže nezadovoljstvo. Kad se dira u veru i crkvu, onda se dira u postojanje. Odluke koje su doneli ne možemo nikako nazvati parlamentarnim. Vrlo slično je i svuda u okruženju. Mi smo braća, i sistemi i političari se svuda dobro drže. Ni mafija nema granica. Oni su braća po dolaru, a mi smo braća po materi. Izgleda da danas nije važno ko ti je majka. Mogu da ti uzmu kožu od deda i da naprave dece.

Kad će da se dese promene u Crnoj Gori? Da li će crkva tamošnjem režimu doći glave?

- Promene će doći kad građani kažu da ovako više ne može. Treba izbeći po svaku cenu konflikte koji bi doveli do intervencije velikih sila, koje stalno hoće da nas zavade i kroz istoriju guraju u ratove. Molim se bogu da izbegnemo takav scenario.

Šta vas danas kao glumca raduje?

- Sad sam shvatio da volim svoj posao i da se za njega borim igrajući male uloge. Pripadati pozorištu je privilegija pravog vernika koji kroz sva iskušenja ide putem nadajući da će moći dugo još da radi. Možeš da izgubiš oca i majku, ali te uvek pozorište čeka, kao i crkva. Volim da kažem da te dve institucije imaju vezu.

Zadovoljni ste novom upravnicom Ivanom Vujić?

- Boljeg upravnika nisu mogli da izaberu. Znam da vas ona nervira. Međutim, ne poznajem većeg posvećenika pozorištu od nje u Srbiji. Ona, otkad je došla, uspela je da provetri kuću i da obriše svu prašinu od dekora, pa do ljudi. Kad se u pozorište ne ubrizgava krv, ono brzo potone.

U „Kaliguli“ igrate malu ulogu Mereja, ali ste od publike dobili ovacije na premijeri i u prvoj reprizi...

- Ne postoje male uloge, već glumci koji ne umeju da ih odigraju. Velika je ovo predstava da bih uopšte pitao kakva mi je uloga, a i dobro me paze u Narodnom pozorištu, pa mi je plan da igram sve što mi ponude. Aplauz od publike nije verovatno za ovo što sam napravio u predstavi, već za moj minuli rad. Sećam se da se nešto slično dogodilo devedesetih i mom kolegi Bati Paskaljeviću na premijeri jednog filma u Sava centru. Publika poštuje moje godine i stvaralaštvo.

Nešto slično vam se dogodilo i na Kolarcu, a niste bili ni u sali.

- Nisam mogao da dođem na proslavu rođendana mog prijatelja Matije Bećkovića, a dobio sam od publike najveći aplauz od svih govornika. Pitaj me još nešto da se hvalim (smeh). Vole ljudi poeziju. Samo smo mi navučeni na lošu hranu i filmove. Pogledajte samo bioskopske repertoare, samo puštaju američke bljuvotine. Šta da tražim onda od čoveka. On se nigde ne pomera, već samo mirno tone.

KURIR DANAS POKLANJA NOVI BROJ MAGAZINA LENA: Ojačajte imunitet na prirodan način

I ove nedelje samo uz Kurir poklon - najbolji porodični magazin u Srbiji!

Nije teško postati stogodišnjak. Ako poslušate savete Lene, vaša dugovečnost neće biti dovedena u pitanje. Otkrivamo kako da vam kosa ponovo bude bujna. Pročitajte članak o Džuliji Roberts: Deni je smisao mog života, pre njega bila sam sebično derište. Ana Stanić u intervjuu za Lenu: Najveći dar koji možemo da imamo je da volimo. Plus Lenini recepti: Slavimo ljubav uz slatke zalogaje.

(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Nemanja Nikolić)