FRANKFURT - Četvorica Srba koji su proveli 15 dana u karantinu u Francuskoj, nakon što su evakuisani iz Vuhana zbog koronavirus, vratili su se večeras u Beograd, a svoje utiske podelili su i sa ekipom Tanjuga tokom leta od Franfurta.

Na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" večeras je, nešto pre ponoći, doputovalo četvoro državljana Srbije, koji su iz kineskog Vuhana, žarišta epidemije koronavirusa, prebačeni u Francusku, gde su proveli dve nedelje u karantinu.

Aleksandar Kalaba kaže za Kurir da su srećni jer su se vratili živi i zdravi i da jedva čekaju da vide porodice.

Oni su u Beograd doputovali redovnim letom iz Francuske nakon dvonedeljnog karantina u Eks-on-Provansu, u blizini Marseja.

Vidno raspoloženi i nestrpljivi da što pre stignu kućama, ispričali su da nijednog trenutka nisu bili uplašeni, a da je karantin bio monoton.

Stefan Vojnić, koji je pola godine na studijama u Vuhanu, priča za Tanjug da je u trenutku kada je grad i zvanično zatvoren za sve zbog epidemije koronavirusa, već znao da je zatvoren za vladine službenike i zdravstvene radnike tako da je pretpostavljao da će se to desiti.

155.jpg
Printscreen Tanjug 

Strah nije osećao, ali nije očekivao da će epidemija ovako dugo trajati, bez naznaka za smirivanje.

- Čudna situacija je bila. Nisam ni par dana pre toga izlazio, nije mi bilo prijatno da se krećem u masi ljudi, priča Stefan koji je Vuhan, kada je prvi put nakon zatvaranja izašao napolje, video totalno drugim očima.

Tada je u stvari video sam grad, jer do tada je na ulicama uvek bila gužva.

"Ulice su bile prazne, možda jedna kola prođu i to mi je bilo zanimljivo, čak sam i snimio par klipova", priseća se on.

Evakuacija je bila izvesna, priča Stefan koji je to zaključio jer je već čuo da se evakuišu Britanci, Amerikanci i da postoji francuski avion, na osnovu čega je pretposatvio da će biti evakuacije za građane iz svih evropskih država.

Nije mu se žurilo da izađe iz Vuhana, a iščekivanje je po prvi put osetio kada je evakuacija bila izvesna, ali se nije znao tačan dan kada će biti i obavljena, pa nije bio siguran da li i koliko treba namirnica da nabavi.

Bez obzira što im je u karantinu u Francuskoj, nadomak Marselja, bilo ograničeno kretanje, Stefan je kazao da je pozitivno iznenađen, a najači utisak koji nosi iz karantina jesu zvezde na nebu koje su posle duže vremena uspeli da vide, s obzirom da je Vuhan veoma zagađen.

"Nas četvorica nismo osećali strah da će testovi pokazati da smo zaraženi. Bili smo i najslobodniji u karantinu što se toga tiče za razliku od nekih koji su bili u strahu i nisu izlazili iz soba. Kinezi su se žalili na nas i na to što ne nosimo maske sve vreme", ispričao je Stefan.

U Kinu se, ukoliko ovaj semestar bude mogao da završi onlajn, neće vraćati pre septembra, ali ako to ne bude slučaj, povratak ga očekuje u aprilu.

"Ali, u slučaju da do aprila bude samo rastao broj zaraženih, razmisliću dobro da li ću se vraćati", naveo je Stefan.

Aleksandar Kalaba, profesor fizičkog i fudbalski trener, poslednje dve godine živi i radi u Kini.

Pričajući o proglašenju epidemije kaže da je po zatvaranju grada, s obzirom da su ulice bile puste, strah od toga da će se zaraziti, bio manji nego dok je sedeo u sobi i čitao novine.

"Veći strah se oseti kada se sedi u sobi i čitaju apokaliptični naslovi, da ljudi padaju na ulicama, što ja nisam video", ispričao je Aleksandar i dodao da su i kola hitne pomoći bila retka, odnosno da su se mogla čuti i videti da prođu na dva sata, što je uobbičajeno za tako velike gradove.

Ambasada je dva dana nakon zatvaranja grada dala proglas da će biti evakuacije, priča Aleksandar i priseća se da im je bilo jasno da stvari neće ići brzo, s obzirom da su Kinezi "veliki formalisti".

Dok je čekao na evakuaciju nije se plašio, niti mu se žurilo jer, kako je naveo, svestan je bio činjenice kakvi su Kinezi, kao i toga gde je i kakva je situacija i nije želeo sebi da daje lažnu nadu.

Dobili smo i informaciju da su i Rusi hteli da pomognu i da smo mogli i sa njima otići, ali hvala Bogu nismo, jer su ih odveli u Sibir na minus 30, priča kroz smeh Aleksandar.

U karantinu su imali sve što je im bilo potrebno, priča Aleksandar, koji ima male primedbe na hranu, jer je bila jednolična.

Nismo bili uplašeni, prvih par dana smo se ponašali i malo slobodnije, što drugima u karantinu nije odgovaralo, pa su se žalili na nas i morali smo da se pritajimo. Kada stižeš iz Srbije, gde si prošao sve i svašta, neki virus i maska koja bi trebalo da reši sve probleme, deluje malo banalno“, priča Aleksandar.

Kako je naveo, u Francuskoj su im dva puta radili testove, za koje su im lekari rekli da su najtačniji i najbolji, čak bolji i od testiranja krvi, jer se uzima bris iz grla, sinusa, a koronavisrus je respiratorna bolest, a ne krvna.

Nadali su se, nakon što je prvo testiranje pokazalo da su svi negativni, da će ih pustiti nekoliko dana pre iz karantina, ali to se nije dogodilo, što je, kako i sam sada smatra, bolje, jer sigurni su da su zdravi i da nisu ugroženi, kao i da ne mogu nikoga drugog da ugroze.

(Kurir.rs / Tanjug)