RADIMO DVE GODINE ZA ŠKODU FABIJU: Kupovna moć građana Srbije u decembru 2019. veća nego godinu ranije

Bolje: To se vidi po tome da za prosečnu platu možemo kupiti 270 kg krompira i 432 jajeta više nego u decembru 2018.

Za kilogram svinjetine sa kostima morali smo da dirinčimo sat i 27 minuta, jer se za prosečnu zaradu moglo kupiti 122 kilograma ove namirnice, odnosno tri kilograma manje nego u istom mesecu 2018. Za kilogram kafe radili smo tri sata i 29 minuta, dok smo za jednu mašinu za veš morali da rmbačimo punih 11 dana i pride još pet sati.

Računica

Istini za volju, za jednu „škodu fabiju 1.2“ u decembru 2018. trebalo je izdvojiti tri prosečne zarade više nego u istom mesecu 2019. Za frižider je trebalo dati pola plate, a u decembru prošle godine on se mogao kupiti za 40 odsto prosečne zarade. Za prosečnu platu u decembru 2019. mogli smo kupiti 270 kg krompira i 432 jajeta više nego godinu dana ranije.

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji u decembru iznosila je 71.992 dinara i za nju je bilo potrebno izdvojiti 1,2 prosečne neto zarade. Na minimalnu potrošačku korpu, koja je u decembru koštala 37.287 dinara, odlazilo je 62 odsto prosečne neto zarade.

U poređenju sa istim mesecom 2018, prosečna potrošačka korpa u decembru 2019. vredela je 1,9 odsto više, dok je u istom periodu od godinu dana prosečna neto zarada nominalno porasla za 10,6 procenata.

Zarada malo porasla

Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da to što je nominalna zarada porasla za veći procenat u odnosu na vrednost prosečne potrošačke korpe govori o poboljšanju životnog standarda građana. - Ako je za jedan proizvod potreban manji procenat plate nego u 2018. godini, to onda znači da se potrošačka situacija poboljšala. Međutim, to što su nominalno plate porasle za veći procenat u odnosu na vrednost potrošačke korpe nije bogzna kakva vest, zato što se i u drugim zemljama oko nas plate povećavaju brže nego što poskupljuju proizvodi koji ulaze u potrošačku korpu. To što sada za veš-mašinu dajemo manji procenat plate i nije neki naročiti rezultat jer je to najnormalnija stvar u privredi koja raste - objašnjava Madžar.

Posmatrano po gradovima, u decembru 2019. godine kupovnu moć iznad proseka Republike Srbije imali su Beograd, Kragujevac i Smederevo. U ostalim gradovima prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.

Najveću kupovnu moć u decembru prošle godine imali su Beograđani, kojima je za pokriće prosečne potrošačke korpe bila potrebna 1,01 prosečna zarada, a najmanju građani Leskovca, kojima je za pokriće prosečne potrošačke korpe trebalo 1,37 prosečnih zarada.

Kurir.rs/ Slavica Tomčić Foto: Shutterstock