KORONA KOSI, ALI EVO KAKO JE BILO ZA VREME VARIOLE: Sećanje užičke doktorke na karantin 1972. UŽASAVAJUĆE SVEDOČANSTVO

Mnogim građanima je teško zbog mera koje se uvode zbog borbe sa koronavirusom, ali sećanje poznate užičke doktorke Rade Smiljanić pokazuje da je bilo i mnogo gorih epidemija koje su mogle biti savladane samo krajnjom disciplinom i angažovanjem.

"Prošla sam 1972. god zbog velikih boginja izolaciju-karantin u Čačku, kao učenica medicinske škole. Karantin je trajao nepunih mesec dana. Policija je čuvala karantin dan i noć.

U jednoj sobi je bilo nas 12 učenica, koje smo imale direktni kontakt sa obolelim od velikih boginja. Imale smo 17 god i 18 godina. Ostale učenice i profesori su bili u karantinu, jer su bili u kontaktu sa nama. Zbog njih smo za svaki izlazak u hodnik stavljale masku, kojih je bilo dovoljno. Na spratu su bili civili zbog kontakt sa obolelim-ležali su na istom odeljenju čacanske bolnice. Neki od civila su bežali nesvesni opasnosti koju predstavljaju za druge, ali ih je policija uvek nalazila i vraćala u karantin.

Imali smo metalni tanjir i kasiku, krilo umesto stola. Kupatila i tople vode nije bilo. Svako jutro merenje temperature, vizita, u 10h dezinfekcija-po dve osobe u zaštitnoj opremi od glave do pete sa bocama na leđima i prskalicama, su dezinfikovale vazduh, podove, zidove, krevete, nikad opranu ćebad. Podela doručka, ručka, večere od strane osobe u kompletnoj zaštitnoj opremi.

Lekarski pregledi od lekara kriznog staba i briga jer se drugarici i meni ne prima vakcina.

U dvorištu do našeg bio je jos jedan karantin sa drugom vrstom kontakata sa obolelim.

Jednog dana se razbolela jedna drugarica.Odvezena je u adaptirani objekat u drugom delu grada za smestaj i lečenje obolelih.

Čekale smo koja je sledeća na redu. U toj muci, beznađu smo skovale prijateljstva za ceo život. Brinule smo jedna za drugu, pomagale, hrabrile i dočekale da zdrave izađemo.

Izlečena je i drugarica koja je dobila velike boginje.Verujte, nije bilo lako. Svi smo imali roditelje, braću, sestre i nismo znali da li ćemo ih ikad videti. Moj brat, student je dobio otkaz stana zbog mog karantina, spavao je u tramvaju 2 koji stalno kruži, jer dok je bila borba sa velikim boginjama niko nije izdavao sobe ni stanove u Begradu, a kući nije mogao da dođe, jer je vazila zabrana putovanja izmedju gradova. Roditelji su mi bili izolovani u stanu u Lučanima, svi su se sklanjali od njih, nisu mogli ni u prodavnicu. Sa propusnicom su svako jutro u tišini sedali u kola,dolazili u Čacak, čekali tamo negde daleko od žice i policajca, da vide da li ću i ja izaći u dvorište dok se dezinfikuju sobe,da me vide zivu.Zadovoljni odlazili pre opomene policajca da bi opet sutradan došli.

Sada korona virus Covid-19 zahteva samo da budemo disciinovani, izolovani u toplini svoga doma, sa svojom porodicom, i da se trudimo da budemo među onih 20% koji se uopšte neće razboleti. Želim vam da budete jedan/a od tih 20% na radost porodice ,prijatelja, rodbine i svih nas!"

(Kurir.rs/Užice oglasna tabla)