DR KON OTKRIO: OTAC MI JE UMRO OD GRIPA! Mogao je poživeti još nekoliko godina, ali jednu stvar nije uradio!

U obraćanju od pre nekoliko dana poručio je građanima: "Obuzdaćemo ovu neman". Srbija mu veruje i kad kaže da podržava najrigiroznije mere ako one znače zaštitu ljudskih života. I oni su ga poslušali.

Dolazi iz mešovite porodice u čijem domu se obeležavaju hrišćanski i jevrejski praznici. Između ostalog, proslavlja Svetog Stefana, majčinu devojačku slavu.

„Ja jesam Jevrejin, bar se tako delkarišem, iako mi je majka Srpkinja, a Srbija moja voljena domovina. Nikad u Srbiji nisam doživeo antisemitski isad, iako mi je jasno da postoji antisemitizam. I važno je o tome govoriti jer malo ljudi zaista zna kolika je nesreća bila Holokaust. Kao i uvek u svim previranjima i društvenim krizama Jevreji su ‘krivi’ za sve. Na Balkanu ta uloga je ‘dodeljena’ Srbima.

"Moj otac, Ernest Kon, je umro nakon što je dobio grip u stacionarnoj ustanovi gde je bio na rehabilitaciji posle operacije kuka. Nigde nije napisano da je umro od gripa ili zbog gripa, zato evo njegove priče – baš u toku dočeka Srpske nove godine 1998. slomio je kuk u stanu. Imao je 88. godina. Operisao ga je prof. Dulić, na Ortopedskoj klinici Urgentnog centra. Tata je bio borac i već na klinici je počeo da hoda pomoću hodalice. Svi smo bili zadovoljni što se oporavlja. Izveo sam ga iz bolnice i odveo kući, gde je nastavio da se oporavlja. Polovinom marta uspeo sam da ga uvedem na rehabilitaciju koja je započela odlično. Bratu i meni je rekao da ne treba više da dolazimo svaki dan, jer je sve bolje i bolje. Jednog dana rekao je da ima povišenu tempreturu. Bilo mi je poznato da je grip te sezone već krenuo. Tata je imao običaj da se vakciniše protiv gripa, ali te godine nije. Mogao je poživeti još nekoliko godina da nije dobio grip, koji se komplikovao edemom pluća, pa je došlo do zastoja srca.”

Predragova majka Danica, rođena je u Aleksincu, u čuvenoj trgovačkoj porodici Živković. Ima starijeg brata Jovana, dugogdišnjeg direktora u Institutu „Mihajlo Pupin“ i sestru koja je početkom devedesetih godina sa porodicom otišla u Izrael.

Omiljen među prijateljima

Prijatelji ga zovu Peca i opisuju kao natprosečno inteligentnog posvećenika struci, duhovitog i dobrog čoveka. Školski drugovi u šali kažu da je on uvek gledao u mikroskop, dok su oni život posmatrali kroz kaleidoskop. U mladosti je bio filmofil koji “ne izlazi iz bioskopa”. Voleo je seriju “Prijatelji”, godinama je pevao je u horu „Braća Baruh“. Navija za Partizan, ne propušta priliku da podrži Novaka Đokovića. Odlikovan je Medaljom za vojne zasluge, dobitnik je Povelje Srspkog lekarskog društva, a obradovala ga je i ‘tituala akademika’ PANU – ‘Pasuljske akademije novinara i umetnika’ čiji član je postao u novembru 2019.

Ima i onih kojima se ne dopada njegovo decenijsko, uporno, pozivanje na vakcinisanje protiv gripa i ostalih “nevidiljivih pošasti”, kakva je aktuelna pandemija korona virusom.

Da mu Srbi veruju jasno je i po tome što sa posebnom pažnjom slušaju svako njegovo obraćanje, a neretko mu traže i savet posredstvom društvenih mreža, gde je jedna od omiljenih javnih ličnosti.

(Kurir.rs/Indeks.rs)