VASKRŠNJA POSLANICA PATRIJARHA IRINEJA: Smiri se, gordi čoveče!

Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnoga ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće?

(Pesma sa vaskršnjeg jutrenja) Evo nas, braćo i sestre i draga deco duhovna, u toržestvu i radosti velikog praznika - Vaskrsa. Danas je praznik Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista - radujmo se i veselimo se! Vaskrs je naš najveći praznik - praznik pobede života nad smrću, Boga nad satanom, čoveka u Hristu Isusu nad grehom. Hristos vaskrse iz mrtvih! Recimo to svima i obradujmo sve i svakoga, čak i one koji mrze Njega, Vaskrslog Bogočoveka, i nas, Njegovo nasleđe ovde na zemlji, i one koji ne veruju i još sumnjaju da je On Iskupitelj i Spasitelj sveta.

Braćo i sestre i draga deco duhovna, suština tajne Hristova Vaskrsenja je u tome da je „onaj koji jeste“ istovremeno Sin Božji i Sin čovečji, već na Veliki petak, a konačno na dan Vaskrsenja, pobedio satanu i satro njegovu vlast i silu. Smrt i ad su poraženi. Sveti apostol Pavle u pobedonosnom zanosu pita: „Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda?“, a Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kapadokijski, nadnesen nad tajnom Vaskrsa, pojašnjava reči Svetog apostola Pavla, pa kaže da je Gospod Isus Hristos Sebe dao u zamenu smrti, „koja je nas, prodane grehu, držala u ropstvu i, sišavši krstom u ad, pokida okove smrti; i vaskrse u treći dan, i svakome otvori put u vaskrsenje iz mrtvih. On, Hristos Gospod, veli Sveti Vasilije, postade Prvina umrlih, Prvorođeni iz mrtvih, da bi On bio sve i sva, prvenstvujući u svemu“.

Diveći se čudesnom Vaskrsenju iz groba, crkveni pesnik peva: „Gospode, kako si se rodio od Presvete Djeve i kako si vaskrsao iz groba, ne znamo, ali Te slavimo kao Spasitelja i Iskupitelja.“ Slaveći sa njim Vaskrsenje Hristovo, i mi se divimo pred ovom velikom tajnom i pevamo: „Hristos vaskrse iz mrtvih! Smrću smrt pobedi i onima koji bejahu u grobovima život darova!“ Poput sinova Izrailjevih, koji prešavši Crveno more uznesoše blagodarenja i hvale Bogu i mi, braćo i sestre i draga deco duhovna, prošavši kroz tugu i žalost Velikog petka i Velike subote i našavši se u radosti Vaskrsenja, prinesimo hvalu Bogu i uzviknimo: Slava Ti, Gospode, Spasitelju i Izbavitelju naš, što nas izbavi iz vlasti greha, smrti i đavola!

Na istini Vaskrsloga Hrista, koji se javio ženama mironosicama, apostolima i drugima, mi stojimo i jesmo! Vaskrsli Gospod Isus Hristos je nepokolebivi temelj ne samo naše vere i naše Crkve već i sveukupnog našeg postojanja i svega što jeste. „Ako Hristos ne vaskrse, onda je uzaludna vera naša, uzaludno je nadanje naše, još smo pod grehom!“, kaže Sveti apostol Pavle. U Vaskrsenju je smisao svega što postoji, a bez Vaskrsenja sve, pa i sam život, jeste besmislen. U Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista otkriva se tajna Ovaploćenja Boga Logosa, odnosno Njegovog rođenja u Vitlejemu i Njegovog stradanja kao jagnjeta Božjeg u Jerusalimu, kao i svega onoga što se desilo ne samo u Jerusalimu i Judeji već i u celokupnoj istoriji sveta.

U svetlosti Hristovog Vaskrsenja, braćo i sestre, i mi, hristonosni srpski narod, sagledavamo sebe i svoju istoriju. Mi smo krsnovaskrni narod. Sa Hristom stradamo i sa Njim savaskrsavamo. Sva naša istorija je krstonosna i hristovaskrsna, smeštena između Golgote i Vaskrsenja. Prošle godine smo slavili veliki jubilej, osamstogodišnjicu autokefalnosti naše Crkve. U tom jubileju smo sagledali svu širinu, dubinu i visinu našeg postojanja u proteklih osam stotina godina. Ove pak godine blagosti Gospodnje slavimo 100-godišnjicu obnovljenja statusa patrijaršije naše Crkve. Posle golgotskog stradanja našeg naroda i naše Crkve u 19. veku i u prvim decenijama 20. veka, mitropolije i eparhije naše Crkve, rascepkane po teritorijama prethodnih carstava i država, sjedinile su se u jedinstvenu Srpsku pravoslavnu crkvu, čime je obnovljena naša drevna Pećka patrijaršija. Bio je to blagoslov Božji našem narodu i našoj Crkvi za naše - do tada neviđeno - stradanje i pokazano trpljenje. Možda ga je najbolje iskazao Sveti mučenik đakon Avakum kada je, odbijajući da se odrekne pravoslavne vere pod pretnjom mučenja i užasne smrti, uskliknuo: „Srb je Hristov, raduje se smrti!“ Blagoslovio je Bog naše jedinstvo u borbi za pobedu istine i pravde. Blagodaću Duha svetoga i snagom nepokolebive vere, nade i ljubavi obnovili smo Pećku patrijaršiju na čitavom prostoru na kojem žive pravoslavni Srbi, na radost naših predaka, a na ponos svih nas.

Prethodno smo, draga deco duhovna, poput drevnog Izrailja, prošli preko golgota i strahota, preko sinjih mora i morskih dubina, a potom doživeli slobodu i jedinstvo. Naša golgotsko-pashalna istorija nam govori da nikad, pa ni na Veliki petak, ne smemo gubiti veru i nadu u Boga. Zar 1915. godina nije bila Veliki petak u našoj novijoj istoriji? Zar 1916. godina nije bila godina naše Albanske golgote? A zar 1917. godina nije izgledala kao naše pogrebenje i polaganje u „plave grobnice“? I gle čuda! Već sledeća, 1918. godina bila je godina naše pobede, naše slobode i našeg vaskrsenja, a 1920. godina - godina naše crkvene i duhovne obnove.

Sagledavajući ovo čudesno delo Božje u našoj istoriji, možemo sa Psalmopojcem uzviknuti: Veliki si, Gospode, i čudesna su dela Tvoja, i nema te reči koja je kadra da opeva sva čudesa Tvoja! Uistinu su čudesni događaji oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda, koji prethodiše obnovljenju našeg crkvenog jedinstva i naše patrijaršije. Sve nas neumitno podseća na čudesno izbavljenje sinova Izrailjevih iz Misira, njegovo lutanje po Sinaju i ulazak u Zemlju obećanu. Nažalost, posle svega toga, opet smo se, svojom i tuđom krivicom, našli na istorijskom raspeću, pa milošću Božjom opet vaskrsli... I tako, eto, do naših dana!

Dok slavimo Vaskrsenje Hristovo, setimo se, draga deco duhovna, naše braće i naših sestara na našem mučeničkom Kosovu i Metohiji! Pomolimo se za njih da im Gospod podari snage da svojim trpljenjem svih bezakonja i nevolja grade svoje i naše spasenje, da nikad ne izgube veru u krajnju pobedu Dobra i da veruju da je Gospod, Bog milosti i dobrote, uvek sa njima i sa svima koji idu Božjim putevima!

Isto tako, braćo i sestre, setimo se naše braće i naših sestara u Crnoj Gori koji trpe veliko bezakonje i nepravdu. Bezakoni „zakoni“ ukinuše istinu i pravdu u Crnoj Gori. Nekada ponosna i dična Crna Gora, poznata po čojstvu i junaštvu, danas pokušava da našoj Crkvi otme ono što je vekovima bilo njeno, ono što je čitav srpski narod sa svojim vladikama, sveštenstvom i monaštvom gradio i stvarao. Svetinje Crne Gore, mnoge od njih starije od same Crne Gore, jesu svetinje naroda i u njima se poje i pojaće se kroz vekove sveta liturgija, molitvama Svetog Vasilija Ostroškog, Svetog Petra Cetinjskog, svetih novomučenika postradalih od nebratske ruke domaćih bogoboraca i molitvama svih svetih ugodnika Božjih.

Setimo se danas naše mučeničke braće u Siriji, Iraku i širom sveta, svih koji stradaju zbog ljudske nepravde i pohlepe! Jednu od najlepših i najznamenitijih zemalja sveta - Siriju - zlo i nasilje su skoro uništili. Pomolimo se danas za sve njih i za sve stradalnike da ih Gospod izbavi iz ruku nepravednih ljudi! Danas se posebno sećamo i pozdravom „Hristos voskrese“ srdačno pozdravljamo našu braću i sestre u Ukrajini, sa njihovim mitropolitom Onufrijem, svim mitropolitima, arhiepiskopima i episkopima, monaštvom i sveštenstvom na čelu, koji su žrtve necrkvenog, nesaborskog i samovlasnog delovanja našeg vremena! Pomolimo se za njih koji stradaju i poverimo ih samom Vaskrslom Hristu Gospodu da ih spasi i izbavi iz ruku bezakonika! Draga braćo i sestre i draga deco duhovna, ovogodišnji Vaskrs dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili. Živimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila čovečanstvo. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće? Našavši se u ovakvim nevoljama, moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze. Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote miliona ljudi! „Smiri se, gordi čoveče!“, poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena.

U radosti Hristovog Vaskrsenja imamo sve vas, draga deco duhovna, vas u otadžbini i vas rasejane širom sveta, u svojim molitvama i očinski sve vas pozdravljamo sveradosnim pozdravom:

HRISTOS VASKRSE!

(Kurir.rs / Foto:SPC)