OD DANAS PA DO USKRSA SE NE PEVA I NE VESELI - EVO I ZAŠTO: Najvažniji običaji na Veliki petak

Sutra je Veliki petak, dan kojim se obeležaba raspeća Isusa Hrista. Ovo je najtužniji dan za sve hrišćanske vernike.

Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao u gorkom plaču. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti obesio se.

Na taj dan crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili raspeću.

Počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: "Raspni ga!". Zatim, nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade".

Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Strogo se posti, i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Takođe se i ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje pravoslavna crkva ove godine obeležava u nedelju, 19. aprila. U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane stradanja.

Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju uskršnja jaja, i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik.

(Kurir.rs)