OD ĐURĐEVDANA BLAŽE MERE, A JEDNA STVAR BI SPREČILA DRUGI TALAS KORONE: Epidemiolog Radovanović otkrio dalji tok borbe

Narednih dana broj zaraženih bi trebalo postepeno da pada, a od Đurđevdana možemo da očekujemo relaksaciju mera, smatra epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

Naglašava da smo uspeli ono što je i bio cilj, a to je da kriva ne ide eksponencijalno gore.

- Ravnomerno se raspodeljuje broj pacijenata koji dolaze do respiratora i jedinica intenzivne nege, pa ih je lakše smestiti. Neki su ozdravili, pa je samim tim više mesta za svakog teško obolelog. Cilj je bio da se razvuče ta kriva, što se postiglo. Ne možete potpuno da sprečite epidemiju, ali možete da je razvučete, čime se sprečava kolaps zdravstvenog sistema - navodi profesor Radovanović.

Kako kaže, u drugoj polovini aprila očekuje se da polako pada broj novoobolelih, uz sve intenzivnije testiranje.

- Do Đurđevdana bi trebalo da nastupi osetni pad. Tada bi mogle postepeno da popuštaju i mere. Već je najavljeno da penzioneri povremeno mogu da izađu iz kuće. Dakle, relaksacija tih zabrana polako će da se uvodi - smatra profesor.

Drugi talas na jesen

Prema njegovim rečima, ukoliko bismo nastavili sa ovakvim ili još rigoroznijim merama, sigurno ne bi bilo drugog talasa.

- Međutim, tako bi propala privreda. Preko leta zaraza će verovatno da se održava na jedva vidljivom ili pak nevidljivom nivou. Moguće je da usledi još jedan talas u drugoj polovini juna, ali je verovatnije da će to da se dogodi na jesen. Obično ponovni talas epidemije bude manjeg intenziteta, ali nema pravila, naročito jer je reč o novoj bolesti - naglašava epidemiolog Radovanović.

Dodaje da je nepredvidivo kakav će biti drugi talas.

- Prirodnim tokom virusa bi se mnogo više ljudi zarazilo, ali je ovim merama to sprečeno. Izuzetno retko se dešava da virus nestane sam od sebe. Recimo, SARS je nestao, ali je bio drugačija, teža bolest. Smrtnost je bila znatno viša, oko 10 odsto, a u ovom slučaju je ispod jedan odsto. SARS su gotovo uvek pratili jaki simptomi, raširio se u tridesetak zemalja u kojima je odmah primenjen strog karantin i bolest je nestala. Tada je zaraženo 8.000 ljudi, a kod virusa korona je već sada više miliona zaraženih u svetu. Drugi problem je što sada imamo polovinu bez simptoma, što znači, ne možete da ih otkrijete, a oni šire infekciju. U takvoj situaciji nije realno da virus nestane, bilo spontano ili naporom zdravstvene službe - objašnjava on.

Najverovatniji ishod, kaže profesor Radovanović, jeste da će virus tek vakcinacijom biti stavljen pod kontrolu.

- Tek sada počinje prva faza kliničkog ispitivanja na ljudima. U oko četrdeset laboratorija završili su ispitivanje na životinjskim modelima i nije imala štetne efekte. Sada treba da se istraži njen efekat na relativno malom broju ljudi. Zatim sledi druga faza, gde se posmatra zaštitni efekat, da li i koliko štiti. U trećoj fazi to se radi na većem broju ispitanika - ukazuje on.

Međutim, pitanje je da li će sve ići po planu i vrlo je verovatno da će mnoge od tih vakcina biti nedelotvorne ili će imati neželjene efekte.

- Optimisti kažu da će ove godine biti napravljena vakcina. To može ako se radi na brzinu i ako se ne vodi dovoljno računa o bezbednosti i efektivnosti. Realnije da to bude narednog proleća ili leta. Recimo, ako prvo naprave Amerikanci, oni će je prvo ponuditi svojoj populaciji, a kad naprave višak, prodavaće je drugima. Tako da kod nas bismo mogli da je očekujemo tek krajem iduće godine. U naslednoj materiji virusa postoje minimalne varijacije, pa bi vakcina bila efikasna u celom svetu. Osim ako ne dođe do znatnije mutacije virusa, ali zasad toga nema - smatra prof. Radovanović.

Kurir.rs, blic

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: