RADNICI NE NOSE MASKE, A NEKI TRGOVCI PODIGLI CENE HRANE Evo šta su građani najviše prijavljivali tokom vanrednog stanja

Građani su se proteklih nedelja inspekcijama najčešće žalili na neuobičajeno visoke cene prehrambenih proizvoda ili distribuciju medicinskih sredstava i lekova, u vezi bezbednosti i zdravlja na radu i obavezama poslodavaca u okolnostima izazvanih vanrednim stanjem zbog korona virusa.

Kako kaže šef tima za reformu inspekcija na projektu NALED-a i EBRD-a u Ministarstvu držžavne uprave i lokalne samouprave, Dragan Pušara, poseban kvalitet Kontakt centra je, pored prosleđivanja predstavki ka nadležžnim inspekcijama, i prikupljanje pitanja od značaja za privredu i njihovo prosleđivanje ka Vladinom timu za ekonomska pitanja, gde ova vrsta prestavki ukazuje na potrebu unapređenja zakonskog okvira.

“Na ovaj način kontakt centar republičkih inspekcija, ostvaruje ulogu kako komunikacije sa inspekcijama radi otklanjanja neusaglašenosti rada privrede sa zakonom, već i preventivno-edukativnu ulogu na kojoj i počiva novi inspekcijski pristup u Srbiji”, dodao je Pušara.

Operateri svaku prijavu prosleđuju nadležžnoj inspekciji kako bi se sprečile neregularnosti na tržžištu u vreme pandemije COVID-19.

Do sada su nadležžne inspekcije postupile po 96 odsto prijava.

Prijave građana u prvim danima rada Kontakt centra odnosile su se na to da prodavnice i maloprodajni objekti podižžu cene žživotnih namirnica (brašno, hleb, ulje, kvasac, voće, lekovi) i sredstava za higijenu, dezinfekciju, maske, rukavice...

Neke od primedbi su bile I da prodavnice ne izdaju fiskalne račune, ili da prodavnice i radnje puštaju čekove odmah i ne dozvoljavaju kupovinu na rate.

Takođe, građani su se žalili i na to da se u prodavnicama i mestima sa velikom frekvencijom ljudi radi bez maski, rukavica, da radnje nemaju zaštitna sredstva...

Žalbe su se odnosile i na obmane, odnosno da kupci dobajaju manje količine robe. Bilo je prijava da u jednom selu uprkos zabrani radi manji tržžni centar, da radnici u firmama i fabrikama nemaju zaštitnu opremu i dezinfekciona sredstva - maske, rukavice, da se radnicima preti otpuštanjima i da im neće biti isplaćene zarade...

Neki su se žalili i na isključenje interneta zbog neplaćanja pa ne mogu da se informišu, a deca ne mogu da pohađaju online nastavu zbog toga, da neki od građana ne poštuju karantin, izolaciju po dolasku iz inostranstva...

Prijave građana u poslednjoj nedelji rada centra odnosile su se na nelegalno povećanje cena, neizdavanje fiskalnih računa, da je ugrožžena bezbednost i zdravlje na radu (stizalo je dosta prijava da radnici u firmama i fabrikama rade zaražženi ili su bili zaržaženi, da su sada u bolnicama, a poslodavci nastavljaju da rade bez obzira na opasnost od širenja virusa).

Takođe su prijavljivali i neisplaćivanje zarada, otkaze radnicima, prekovremeni rad, da su radnici odjavljeni sa zdravstvenog osiguranja i zato ne mogu da se leče.

Najviše prijava stiglo je tržžišnoj inspekciji - 33 odsto, inspektoratu za rad 22 odsto, poreskoj inspekciji devet odsto, potom zdravstvenoj osam odsto, sanitarnoj šest odsto, a ostalima 25 odsto.

Kontakt centar je pokrenula Vlada, u saradnji sa Ministarstvom držžavne uprave i lokalne samouprave, Jedinicom za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor, Kancelarijom za IT i eUpravu i NALED-om, kao i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj koja, u okviru dvogodišnjeg projekta, podržžava reformu inspekcija u Srbiji.

Uspostavljanje Kontakt centra je jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Kurir.rs/Tanjug