BOLJE SAM, ALI DUŠA BOLI Supruga pokojnog dr Lazića izašla iz bolnice i prvi put govori o svemu: Izdržaću, zbog njega!

- Moram da izdržim zbog njega, zbog naše dece…On bi to tražio od mene - kazala je Ana Lazić.

Njeno lečenje sa pažnjom je pratila cela Srbija i pružala joj podršku o čemu svedoči 6.500 komentara podrške prikupljenih za samo sat vremena na FB stranici posvećenoj njenom preminulom suprugu.

Ana Lazić potvrdila je da se oporavlja od korona virusa u kućnoj izolaciji.

- Zdravstveno sam dobro, ali me duša boli. Tugu mi olakšava doktorica koja je sa mnom bila sve vreme, ja, ona i Laza smo bili nerazdvojni, smatrali smo je četvrtom ćerkom. Sve smo zajedno prošle i “Čair” i bolnicu i Beograd…. Ovde smo sada zajedno, nisam mogla da se vratim u prazan stan, u kome nema mog supruga – jedva je kazala Ana, koja je takođe zdravstveni radnik, anestetičar.

Priznaje da su joj dani nakon smrti voljenog supruga teški, ali da zna da mora da bude hrabra.

- Moram da izdržim zbog njega, zbog naše dece…On bi to tražio od mene – kazala je Ana.

Miodraga Lazića smrt je zatekla na mestu direktora niškog Urgentnog centra. Preminuo je u 65. godini, samo dva meseca pred odlazak u penziju. U Nišu je bio živa legenda zbog svog znanja, ali i harizme kojom je plenio.

Besmrtnu slavu stekao je svojim angažovanjem u Bosni tokom ratova devedesetih kada je spasio bezbroj života. Njegova smrt ožalostila je celu Republiku Srpsku, gde je proglašen dan žalosti, a njegovi saborci dali su predloge da se više ulica i zdravstvenih ustanova nazove njegovim imenom.

Takođe, građani Niša su pokrenuli inicijativu da se Klinički centar nazove njegovim imenom, a nju je podržalo više desetina hiljada ljudi iz cele Srbije. I rukovodstvo Kliničkog centra i gradonačelnik Niša Darko Bulatović složili su se sa predlogom da se na ovaj način oda pošta čuvenom ratnom hirurgu.

Iako je bio u rizičnoj kategoriji ne samo zbog godina već i zbog bronhijalne astme, odbio je da napusti radno mesto.

U oproštajnom pismu između ostalog je naveo: "Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu četiri godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho hoću da odem onako kakav sam bio čitav život a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio."

Legendarni doktor sahranjen je 18. aprila na Novom groblju u Nišu.

(Kurir.rs/Telegraf)