Kovid-19 se u nekim kliničkim momentima razlikuje od virusa gripa, koji daje druge promene na plućima. Ovde je drugačija slika, a ponekad čak i blaža nego kod gripa

Dobrota i duh s kojim su nas dočekali lekari, ali i srpski narod, ostavili su na mene najjači utisak. Verujem da ćemo zajedno, za neko vreme, uspeti da proslavimo pobedu nad koronom. Vašem narodu želim brz trijumf nad ovom pošasti i vraćanje u standardne tokove života!

licna-odsgfsfs.jpg
Foto: Kurir

Ovo su reči koje je u ekskluzivnom razgovoru za Kurir izgovorio kapetan medicinske službe dr Stanislav Petrovič Kolvzan (31), anesteziolog i reanimatolog, koji je jedan od ruskih vojnih stručnjaka koji pomažu u borbi sa kovidom-19, a koji je na intervju s nama došao pravo iz crvene zone, u kojoj se leče najteži bolesnici u KBC „Zemun“.

- Pri poseti bolnicama pregledamo veliki broj pacijenata i dajemo preporuke za njihovo lečenje, uz poštovanje međunarodnih standarda lečenja, a saznajemo metode srpskih kolega. To se tiče i antivirusne i antibakterijske terapije, ali i mera prevencije. Pregleda se se sve veći broj zaraženih, različite težine oboljenja, probaju razne metode i preparati za njihovo lečenje i dobijaju određeni rezultati, koje analiziramo. U Rusiji je počela i primena terapije krvnom plazmom, koja ima pozitivne efekte. Posetili smo različite medicinske centre, od ambulanti, opštih bolnica do specijalizovanih kovid centara.

0407-doktor-zorana-jevtic-3.jpg
Foto: Zorana Jevtić

Kako odlučujete ko od pacijenata mora biti priključen na respirator?

- Za lečenje najteže obolelih životno je važna adekvatna respiratorna terapija. Od broja respiratora zavisi život ljudi. Ali još važnije je da se tim aparatima pravilno rukuje, da se parametri pravilno postavljaju. Sve zavisi od kliničke slike, mogućnosti samostalnog disanja, količine kiseonika u krvi, svesnost pacijenta... Disajna terapija može da se obavlja neinvazivnim i invazivnim metodama, koje uključuju i intubaciju.

Kako su vas dočekali u Srbiji i kako se slažete sa srpskim kolegama?

- Svuda su nas kolege divno dočekale i sa svima smo našli zajednički jezik u medicinskom pogledu. Uvek su radi da nam dozvole da pregledamo pacijente i iskažemo naše mišljenje, ali i da slede naše savete. Veoma nam je drago što smo posetili Srbiju, za nas su Srbi već vekovima bratski narod. Bliski smo po religiji, kulturi i duhu, ali i po krvi. Ni u jednom trenutku nisam imao osećaj da se nalazim u stranoj zemlji.

0407-doktor-zorana-jevtic-1.jpg
Foto: Zorana Jevtić

U kojoj fazi je epidemija sada u Srbiji, da li pada broj obolelih?

- Nisam epidemiolog i te procene će moći da se daju tek sa protokom vremena. Statistikom se ne bavim, ja lečim ljude. Moje druge ruske kolege su se bavile dezinfekcijom ulica i sanitarnom obradom prostorija.

Svi smo gledali užasavajuće slike umiranja obolelih u mukama u Italiji ili Španiji. Da li je ovaj virus zaista toliko užasan?

- Za običnog čoveka svaki pogled na reanimaciju je neobičan, za nas lekare je to, nažalost, svakodnevica. Ipak, slike užasa koji se negde prikazuju su preuveličane. Koronavirus se u nekim kliničkim momentima razlikuje od virusa gripa, koji daje druge promene na plućima. Ovde je slika drugačija, a ponekada čak i blaža nego kod gripa. To vam govorim po morfološkoj slici pluća.

O iskustvu s novim virusom

LEKAR NEMA PRAVO NA STRAH

Da li ste se bojali da radite spacijentima zaraženim, još uvek nepoznatim, a potencijalno smrtonosnim virusom?

- Nema mesta strahu, radio sam sa različitim pacijentima tokom karijere. Lekar mora da misli kako da pravilno i maksimalno pomogne pacijentu, a ne o sebi. To je moj svakodnevni posao. Da, sada se odvija u specijalnim uslovima, uz upotrebu zaštitne opreme, promenili su se i neki protokoli o intubaciji i anesteziološkom lečenju, ali straha nema.

Kurir.rs/Jelena Pronić Foto: Zorana Jevtić