ISPOVEST ARKANOVOG TELOHRANITELJA: Evo šta sam sve radio za KOMANDANTA! Legija nam lupao šamare zbog OVOG

Miloš Petković Dafina bio je narednik Srpske dobrovoljačke garde i dugogodišnji član ličnog obezbeđenja Željka Ražnatovića Arkana.

"Legija je jako namazan, to je čovek koji je prošao sve i svašta od Francuske do Nigerije, ali i jako kulturan čovek. On može da se iznervira nakratko, ali ga zapravo nekultura nervira i tu plane, inače je političar, prvo će da razmisli dva puta pre nego što udari šamar nekome", kaže Petković, koji je i sam važio za "žestokog momka".

On se, međutim, priseća da ih je Legija sve šamarao tokom "Oluje", verujući da su krenuli da beže. Ipak, kaže, brzo se pokajao.

"Takve stvari mu nikad nisam uzimao za zlo. I danas do Zabele dolazim biciklom i po vetru i po kiši da ga obiđem".

Prema Dafini, Legija u dušu znao Arkana.

"Dobro je skapirao Arkana. Te 1995. smo bili u Zvorniku, rekao je da, ukoliko te pare dođu do Arkana, niko ih više neće videti. Legija je uzeo sve pare, podelio plate svim 'Tigrovima' i kupio 100 sladoleda, ali dinar nije ostao viška, svi su ispoštovani do maksimuma. Arkan je od onih ljudi što vole pare iako im ne trebaju".

Po završetku rata, Petković je završio u Zabeli, odrobijao je četiri godine, a izašao je na slobodu nekoliko meseci pre nego što je 15. januara 2000. Arkan ubijen.

"Ležao sam u Zabeli, pustili su me na odsustvo bez pratnje tri meseca pre isteka kazne, kada mi je umro otac. Posle sahrane svratio sam do stadiona Obilića da vidim Arkana, ali nije bio tu. Vratio sam se u Zabelu i posle na TV čujem - ubijen. Ne znam ni danas zašto, sumnjam na ljude koji su radili špijunažu".

Dafina je jedno vreme čuvao Arkanovu kuću.

"Tu su dolazili svi kriminalci, pevačice, razni ljudi, oružje smo im oduzimali obavezno. Onda na šifru 999 motorolom javimo Arkanu ko je i on odluči gde ga puštamo".

Milorad Ulemek Legija bio je strah i trepet u kampu, mnogi pored njega od straha nisu mogli ni da jedu, kaže Petković.

"Legija je delio i platu, a da bi primio pare, moraš da staneš ispred njega i da raportiraš. I bilo je tipova, dođu, on ih nešto pita, oni se zbune i on ih otera. On je imao one urokljive oči. Svima su nam rekli da ga ne gledamo u oči, već u pare koje drži u ruci. Ako neko pokaže strah, za tog nema plate jer kako će u borbi ako se njega plaši".

Kaže, Ražnatović je sve držao pod kontrolom, a često bi se kamuflirao da ga niko ne prepozna i tako išao u grad. Tada nije vozio svoje džipove, već bi seo u neka obična kola.

Specijalna kaznena mera za neposlušne Arkanove gardiste podrazumevala je da dođu ispred njegove kuće, dok se još gradila, i da po njegovom naređenju dečjim lopaticama pretovaruju tone peska sa jednog na drugo mesto. Mnogi su zbog toga bežali, otkriva Petković.

"I ja sam u jednom trenutku hteo što pre da odem iz garde. Kad neko pogreši, na primer, mora da nosi težak kamen napolju, na minusu, samo u čarapama, a oficiri se zaborave i tako nosiš po celu noć. Ako kamen ispadne, nosiš još tri dana i noći. Kada neko priča za ručkom, samo kažu: 'Marš napolje na trčanje'.

Što se hrane tiče, kaže, dešavalo se i da budu gladni, ali oružja, municije i uniformi nikada nije falilo.

(Kurir.rs/Srpski telegraf)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: