KAKO ĆE IZGLEDATI LEČENJE POSLE KORONE Dolazi vreme porodičnog lekara, stupa na snagu TELEMEDICINA, evo šta to znači

Bili su u prilici naši savremenici i preci da vide mnoge krize - one izazvane ratovima, bombardovanjem, nemaštinom i ekonomskim oscilacijama na svetskom tržištu.

Iznad svake krize, možda neshvatljivo u ovom trenutku, izdiže se mogućnost, ona koja nam kaže da neke stvari možemo da uradimo bolje ili drugačije. Tako je i sada. Da li će nam pandemija korona virusa otkriti tog našeg lekara kao nenadmašnu figuru koja nam je preko potrebna? Da li će državni sistemi priznati da je neophodna promena? Da li ćemo prestati da grdimo tog našeg lekara na frontu i prestati da hvalimo one koji to nisu i koji nam prodaju travku za dukate? Da li ćemo verovati lekaru koji je izmislio vakcinu i spasio nas ili ćemo opet podbaciti?

Porodični lekar - najvažnija figura budućnosti

Španija i Italija sa jedne strane su se pokazale kao najveći gubitnici. A onda i Amerika. Nemačka i Austrija, sa druge strane, uz veliki broj zaraženih ipak kao pobednici. Jedno je sigurno u svim zdravstvenim sistemima širom sveta pokazala se kao neophodna, ali nedovoljno iskorišćena primarna zdravstvena zaštita i porodični lekar kao stub i osnov medicine.

- Zdravstveni sistem je sad na novom zadatku. Bili smo svedoci da je bilo dosta propusta u organizaciji i to će sada morati da doživi transformaciju. Mišljenja sam da će doći do drugog talasa, ali da u njemu nećemo biti nepripremljeni - objašnjava epidemiolog i profesor Medicinskog fakuleteta u penziji Zoran Radovanović.

On pojašnjava da će situacija morati da krene u pravcu primarne zdravstvene zaštite i da je neophodno da se zdravstveni sistemi mnogo više okrenu njoj.

- Jasno je propisano da porodični lekar treba da rešava 80 do 90 odsto problema pacijenata. Dakle da se samo 10 odsto šalje dalje u sekundarne i tercijarne sisteme zdravstvene zaštite - kaže Radovanović, koji dodaje da je to daleko i finanskijski isplativije, budući da se na taj način ne koriste resursi kliničkih centara, koji su se u ovoj situaciji pokazali kao neophodni.

Lekar opšte medicine treba da rešava veći deo patologije, jasan je naš cenjeni epidemiolog, a sa njim se slaže i Marijan Ivanuša, direktor Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji. On je kazao da SZO stalno ističe važnost domova zdravlja.

- Kad se radi o pitanju primarne zdravstvene zaštite, SZO stalno ističe važnost domova zdravlja, odnosno primarne zdravstvene zaštite unutar zdravstvenog sistema. Jako je bitna dobra saradnja, odnosno integracija svih nivoa zdravstva - primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstva – dakle od doma zdravlja do opšte bolnice, sve do vrhunskog kliničkog centra, pa i instituta javnog zdravlja, kako na državnom tako na lokalnom nivou - kaže Ivanuša.

Prvo što se postavlja kao pitanje jeste da li će se dosadašnji zdravstveni sistem promeniti? Videli smo da su mnogi u tome podbacili. Pandemija se pokazala kao lakmus papir koji neoborivo dokazuje uspešnost sistema.

Da će se ići u pravcu ojačavanja primarne zdravstvene zaštitet potvrđuju i svetski stručnjaci. Tako Ai Jen Po, direktor Nacionalnog saveza domaćih radnika i brige širom generacija Amerike, kaže za Politiko da je pandemija korona virusa otkrila rupe u infrastrukturi za negu.

- Milioni američkih porodica bili su prinuđeni da kroz krizu prolaze bez primarne socijalne zaštite. Voljene osobe su im bile bolesne, a deca će se uskoro vratiti u škole, porodice su rastrzane da vrše izbor između zdravlja i finansijske propasti. Smislena pomoć u brzi o deci izuzetno je ograničena, premali broj radnika ima mogućnost da plaća bolovanje, što znači da propušten posao znači i propuštenu platu - kaže Jen Po, i dodaje da bi ova kriza trebalo da nas promeni u tom smislu.

On smatra da bi država trebalo da pruži podršku univerzalnoj brizi o porodici - jedinstvenom fondu kojem bi svako trebalo da doprinosi kako bi porodica imala neophodnu zdravstvenu negu u trenutku kada neko od članova porodice mora da radi.

Zdravstvo kao prvo među jednakim politikama

Zdravstveni sistem, vidimo tek sada, ima moć da utiče na sve druge sisteme i kao najvažniji šraf čini da se gvozdena skulptura drži na okupu.

- Stav Svetske zdravstvene organizacije je da zdravlje nije samo deo zdravstvene politike, već da zdravlje zauzma bitnu poziciju u svim politikama. Kao takvo treba da je u fokusu čitave vlade, pa i društva - kaže direktor SZO u Srbiji.

On objašnjava da je još uvek rano da bismo mogli da damo sveobuhvatni odgovor na ovo pitanje, jer svaka promena zahteva vreme na osnovu koga možemo da uradimo procenu.

- Ono što možemo da kažemo je da očekujemo da će se odnos koji vlade država imaju prema zdravstvenim sistemima, a naročito prema institucijama i kapacitetima javnog zdravlja, promeniti. Procenjujemo da su ti kapaciteti od ključne važnosti za bolju spremnost na vanredne situacije na području zdravlja - ističe Ivanuša.

Vin Gupta, vanredni docent na Medicinskom fakultetu u Vašingtonu, kaže da se vekovima nismo suočili sa opasnošću po javno zdravlje ovog obima.

- To je uzelo veliki psihološki danak u zdravlju stanovništva i sigurno će biti poziva na akciju. Ljudi širom sveta koristiće kovid19 kao snažno opravdanje za zahtevanje univerzalne zdravstvene zaštite,a to zavisi prvenstveno od principijelnog i transparentnog državnog sistema. Biće zahteva da se zdravstvena sigurnost podigne na isti prioritetni nivo kao i druge pretnje poput nuklearnog naoružanja i terorizma - kaže Gupta.

Vlade su u prethodnim mesecima povećavale zalihe zaštitnih sredstava, respiratora, ali i bolničke kapacitete i oslanjale se na vojsku za borbu protiv bolesti. Da nužda menja zakon, pokazuje i primer Velike Britanije gde su se automobilske kompanije uključile u proizvodnju respiratora za hiljade pacijenata. Vlade intenzivno traže rešenja. Brza rešenja koja bi mogla da postanu budućnost zdravstvenog sistema. U tome nije zaostajala ni Srbija.

Svedoci smo da su pored postojećih bolnica za kratko vreme izgradile i opremile i privremene, broj respiratora se u našoj zemlji povećao za više nego dvostruko, a Vlada je pokrenula domaću proizvodnju zaštitnih maski i hlorokina. Da li će takva inovativnost i preduzimljivost ostati i nakon svega, ostaje da vidimo.

- Ušli smo u sve nespremni, nismo imali dovoljno opreme, kapaciteta i sve se radilo u hodu. Neke situacije iz prošlosti mogu nam poslužiti kao reper na koji možemo da se ugledamo kada prođe ovo. Na primer, kada su se pojavljivale epidemije u svetu u prošlosti, naši lekari su slati u žarišta da bi se direktno suočili sa epidemijom i iskustva preneli kod nas, za slučaj da nam se dogodi. To je bio socijalistički režim - rigidan, ali se znalo ko šta radi - kaže profesor Radovanović.

Prema rečima Ivanuše, kad se radi o vanrednim situacijama, SZO već nekoliko godina uspešno razvija Program spremnosti za odgovor na javnozdravstvene vanredne situacije i zagovara jačanje i unapređenje kapaciteta država članica za prevenciju i rano otkrivanje javnozdravstvenih pretnji svih vrsta, spremnosti da se na njih brzo, adekvatno i efikasno odgovori, kao i sposobnosti za brz oporavak. Ovo je najuže povezano sa jačanjem kapaciteta za implementaciju Međunarodnog zdravstvenog pravilnika.

- Države članice SZO su nedavno usvojile program rada, u kome su jasno istaknuta tri cilja koja se tiču unapređenja odgovora na vanredne zdravstvene situacije, univerzalnu pokrivenost zdravstvenom zaštitom kao i unapređenje zdravlja i blagostanja stanovništva i u tom pravcu ćemo nastaviti naš rad sa državama članicama i truditi se da ih i dalje usmeravamo u pravcu jačanja zdravstvenih sistema, a sa ciljem boljeg zdravlja za sve - kaže direkotr SZO.

Uspon telemedicine

Ispod svakog teksta na gotovo svim sajtovima u danima za nama od kada se pojavio korona virus imali smo priliku da vidimo niz brojeva telefona gde su pacijenti mogli da se jave kako epidemiologu zbog situacije sa korona virusom, tako i izabranom lekaru u domu zdravlja. Tako se vršila trijaža i taj sistem se pokazao kao dobar. Kako je ranije rekla doktorka Branka Grujić, lekar opšte medicine u Domu zdravlja Zvezdara, ceo sistem se prebacio na telefonsku slušalicu. I prema njenim rečima to je bilo vrlo uspešno.

- Svakog dana primamo veliki broj poziva. U timovima su pored lekara opšte prakse i ginekolozi, ali i mnogi drugi lekari. Mi pacijentima dajemo savete i sugestije za lekove kako da ih koriste, a sve što nije hitno zamolimo pacijenta da sačeka da prođe epidemija koja je na snazi - objašnjava doktorka Grujić.

Da li u tome leži budućnost zdravstva? Stručnjaci kažu da.

- Digitalne tehnologije će postati izraženije, a verovatno ćemo videti i porast upotrebe telemedicine kao i testiranje kod kuće. Trećina američke populacije već koristi telemedicinu, a ljudi trenutno nemaju izbora nego da se oslanjaju na nju. Što je više koriste to će više da veruju tome i da na taj način dođu brže i jeftinije do zdravstvene zaštite - ističe Gupti.

On smatra da ćemo videti i veliki broj ljudi koji će koristiti kućne testove za bolesti poput gripa ili za visoki holesterol. U tom smislu, smatra profesor sa Medicinskog fakulteta u Vašngtonu, da su pandemije pogodno tle za lekare da preciziraju šta funkcioniše, a šta je podložno inovacijama. Sa njim se slaže i profesor sa Univerziteta u Pensilvaniji Ezekjel J. Manule, koji ističe i da je to značajno komfornija varijanta.

- Ljudi će moći iz topline svoga doma preko video poziva da dobiju pravilnu zdravstvenu negu i što je najvažnije neće dolaziti u bolnice gde će se lečiti najkritičniji pacijenti - istakao je Manuel.

- Ova situacija je pokazala da se u ozbiljnim zdravstvenim pretnjama ljudi okreću zdravstvenom sistemu i očekujemo da će ljudi imati više poverenja u zdravstvene radnike, posebno imajući u vidu koliko su zdravstveni radnici bili angažovani u odgovoru i koliko su predano pomagali obolelima i da će ubuduće više verovati porukama onih koji su spašavali živote u ovoj pandemiji. Moderna medicina temelji se na nauci, u suprotnom radi se o šarlatanstvu - kaže Ivanuša.

(Kurir.rs/Blic)