Crno na belo... Tokom gostovanja dvojice doktora Ćosić je pokušavao da politizuje celu situaciju s koronavirusom i da za svoje konstatacije dobije potvrdu od sagovornika. Međutim, u tome nije uspeo, doktori nisu dozvolili da budu uvučeni u to.

Jugoslav Ćosić, programski direktor N1, i lično je dokazao sve ono što Kurir nedeljama unazad piše o izveštavanju ove televizije otkako je izbila epidemija koronavirusa.

Školski primer neprofesionalnosti, neobjektivnosti i pristrasnosti Ćosić je demonstrirao gotovo isleđivačkim ispitivanjem doktora Predraga Kona i Srđe Jankovića u emisiji „Pressing“, emitovanoj na N1 ove nedelje. Ćosić je tokom razgovora s dvojicom vrhunskih lekara, u šta se svako ko je gledao emisiju mogao uveriti, većinu vremena proveo potencirajući isključivo negativne aspekte mera koje je država preduzela u borbi protiv epidemije virusa, pokušavajući da politizuje celu situaciju i za svoje konstatacije dobije potvrdu od sagovornika. Međutim, nijedan od lekara na to nije naseo.

Sugestivnim pitanjima i svojim konstatacijama u njima, Ćosić je pokušavao da dokaže svoju i tezu koju televizija N1 sve vreme forsira - da ništa što se tiče zdravstvenog sistema u Srbiji ne funkcioniše kako treba tokom aktuelne epidemije. Kako je to izgledalo, pokazaćemo u nekoliko primera iz sporne emisije.

O vanrednom stanju

Ćosić je tokom intervjua više puta pokušavao da ceo razgovor ispolitizuje, a to se najbolje videlo u delu kada su razgovaralo o uvođenju vanrednog stanja.

Ćosić: Da li je normalno da u nekoj zemlji dijagnozu pandemijskog stanja i uopšte opasnosti na osnovu pandemije daje ministar odbrane, a nismo u ratu? I na osnovu sugestije ili predloga ministra odbrane predsednik države uvodi vanredno stanje. Gde je tu Ministarstvo zdravlja ili ja nešto propuštam, ili nešto ne vidim?

Kon: Procena kako je uvedeno vanredno stanje nije u mom domenu da sagledam.

Ćosić: Je l‘ vam je normalno da ministar odbrane uvodi vanredno stanje? Je l‘ ima primera u drugim zemljama?

Potom je Kon objasnio da su medicinski stručnjaci bili za uvođenje vanrednog stanja, ističući da je takav potez bio dobro rešenje i korisno za sprečavanje smrtnih ishoda.

Ćosić ni doktora Jankovića nije uvukao u političku arenu.

Janković: Uopšte nemam nameru da govorim o tome. Ja sam došao ovde kao lekar.

1003print-skrin-n1.jpg
Foto: Printscreen N1

Laži o zaštitnoj opremi

Ćosić je više puta provlačio tvrdnju da Srbija nije imala zaštitnu opremu za medicinare, zbog čega su oni bili zaraženi. Tako je na Konovo podsećanje da je još pre početka širenja korone apelovao na lekare da nauče kako da koriste zaštitnu opremu, rekao: „Koju zaštitnu opremu?“

Kon: Posle 6. marta napravljena je komunikacija i svi su govorili da imaju zaštitnu opremu, ali za kratko vreme.

Ćosić: Nisu imali.

Kon: To je druga stvar što vi tvrdite da nisu. Mi smo imali takve zvanične informacije.

Ćosić: Ne tvrdim ja, tvrde činjenice.

Kon: Činjenice govore da smo mi dobijali odgovore da imamo zaštitnu opremu.

Ćosić: To je posebno pitanje.

Tu se oglasio i dr Janković rekavši da Srbija nije izuzetak, te da su i u svetu - računajući i Kinu i Italiju - medicinari bivali zaraženi i da to nije mogla da speči nikakva zaštitna oprema.

Teške optužbe o iznošenju informacija

Čini se da je Ćosić u svojim optužbama otišao najdalje kada je izneo tvrdnju da se lažiraju informacije o stanju tokom pandemije i da doktori na redovnim konferencijama iznose netačne podatke. Kako je naveo, na konferencijama se stiče utisak da sve u vezi sa protokolom i radom kovid bolnica dobro funkcioniše i da nije bilo problema sa testiranjem građana, ali je onda bez pardona doktorima rekao: „Ništa od toga nije tačno, dragi doktore Kon i Jankoviću.“ Kao dokaz za to Ćosić je naveo kontakt sa „stotinama naših gledaoca“.

Ćosić: Je l‘ isključujete mogućnost da vi u kriznom štabu dobijate da ne kažem frizirane informacije... da dobijate netačne ili neobjektivne informacije i onda branite neke stvari koje su teško branjive? Mi imamo bezbroj primera lošeg funkcionisanja zdravstvenog sistema u ovoj krizi.

Kon: Ne fasciniraju me ti bezbroji primera, moram da vam kažem, u odnosu na brojne primere koje znam da funkcionišu. (...) Kada vi govorite da nešto ne funkcioniše, a ja govorim da funkcioniše, onda istu težinu ima i to što vi govorite i ovo što ja govorim. Jer ja vam tvrdim, životom stojim iza toga, da je ova odbrana, koja je bila iz zavoda gde ja radim, vanserijska, izvan svega što bi mozak mogao da izdrži, a kamoli ovi moji ljudi.

Na to se nadovezao i Srđa Janković istakavši da su podaci proverljivi i da su potpuno tačni:

- To su činjenice, u roku od sat vremena se može proveriti da li je neki podatak tačan.

Smeta mu popuštanje mera

Govoreći o popuštanju mera, odnosno postepenom vraćanju života u normalu, Ćosić je nametao tezu da je ekonomija stavljena ispred zdravlja ljudi.

Ćosić: Šta je presudno uticalo na odluku o relaksiranju mera? Jesu li to medicinski razlozi ili su ekonomski razlozi? Pritisak države da se život vrati u normalu, država ne zarađuje mesec i po ništa...

Kon na to, međutim, nije naseo, već je istakao da su i ekonomski interesi i razlozi važni u preživljavanju i čuvanju života „baš isto kao i razlozi koju su nas naterali da se zatvorimo i izolujemo da bismo sačuvali živote“.

Mešanje termina

S obzirom na to da je po svaku cenu nastojao da svojim pitanjima dokaže tezu da je država nespremno dočekala epidemiju, i sam Ćosić se malo zapetljao. Tako je prvo rekao da je u Italiji 6. marta, kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj zaraze, bilo 197 umrlih, a da je 15. marta umrlo njih 1.809. Upravo na taj dan, tvrdio je on, postavljajući pitanje, predsednik Srbije je rekao da više ljudi u svetu umre od ujeda komarca nego od virusa, na šta mu je Kon odgovorio da je malo pobrkao termine i da je to o komarcima moglo biti rečeno 26. februara. Ćosić je rekao da je mislio na 6. mart, da bi se odmah zatim izvinio ako je pogrešio, ali je upitao da li Kon hoće da kaže da je država apsolutno na vreme reagovala. Kon je pokušao da odgovori da 26. februara još nisu videli, ali je bio brutalno prekinut konstatacijom Ćosića da ne govori o 26. februaru, već o 15. aprilu, pitajući da li su tog datuma imali sve protokole i opremu.

Nije bezgrešan

Kurir ne spori pravo novinarima da postavljaju pitanja i insistiraju na odgovorima, ali samo želi da dokaže da ni televizija N1, ni Jugoslav Ćosić nisu bezgrešni i apsolutno profesionalni, već da se i sami ponašaju jednostrano i neprofesionalno, upravo onako za šta optužuju medije koji nisu po njihovoj volji.

Podsetimo, N1 napada zdravstveni sistem Srbije da bi oslabili aktuelnu vlast i time pomogli svom političkom eksponentu Draganu Đilasu da pokuša da osvoji vlast, čime bi vlasnici te televizije ponovo uspostavili medijski monopol i prihodovali znatne sume novca.

Slučaj iz Niša

NEPRIHVATLJIVA GENERALIZACIJA

Da bi ceo zdravstveni sistem prikazao kao neodgovoran, Ćosić je naveo primer bačene upotrebljene zaštitne opreme oko niške hale Čair. On je upitao da li je to dokaz propasti zdravstvenog sistema. Doktori, međutim, nisu pristali na takvu generalizaciju.

- Kada izvučete jedan događaj koji je tako nakaradan i srušite sve ovo što je dotle rađeno, pa ni to nije prihvatljivo - rekao je Kon.

Srđa Janković je dodao da je „kritika dobrodošla“ i da će svaku validnu uvažiti, „kao i što ovu uvažavamo“.

Nedomaćinski

BORBA ZA REČ

Ćosić je tokom emisije iznosio niz optužbi na račun zdravstvenog sistema, odnosno kriznog štaba koji se bori protiv koronavirusa. U jednom trenutku nije dozvolio gostima da bilo šta kažu, pa je dr Janković upitao: „Mogu reč da dobijem?“

Kurir.rs/Ekipa Kurira/Foto: Printscreen N1, Fotomontaža