DR DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ ZA KURIR: Ispitujemo kolektivni imunitet, ali i uticaj sredine na koronavirus
Istraživanje: Tek nakon studije Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja počinje danas, moći ćemo da govorimo o daljem toku epidemije i u skladu s tim korigujemo neke preventivne mere
Medicinski fakultet u Beogradu danas počinje vrlo važnu studiju u vezi s koronavirusom, a jedan od najznačajnijih ciljeva je ispitivanje koliko je građana Srbije dosad steklo imunitet na virus, odnosno koliko ih ima antitela. Uporedo s tim ispitivaće se i neki faktori spoljašnje sredine koji utiču na koronavirus.
To je zasad poznato, a više konkretnih podataka o tome biće dostupno u narednom periodu, kako bude odmicao rad na studiji - rekla je za Kurir prof. dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i članica Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa.
Matematičari već sada, na osnovu podataka o broju potvrđenih slučajeva kovida iz prethodnih desetak dana, tvrde da će kraj epidemije koronavirusa biti oko 26. maja.
- U svakom smislu tako precizna predviđanja nisu moguća. Opet, moguće je u te svrhe koristiti različite matematičke modele na osnovu dosadašnjeg broja inficiranih i toka epidemije u nekim drugim populacijama, pa da se u odnosu na to prave neka predviđanja. Međutim, tok i kraj epidemije zavise i od mnogih drugih faktora osim od broja registrovanih slučajeva na dnevnom nivou.
Od kojih?
- Nekoliko je važnih faktora. Jedan od njih jeste koliki je dosadašnji naš stepen kolektivnog imuniteta, odnosno koliko smo kao populacija otporni na koronavirus. Drugo, i ne manje bitno, jeste kako ćemo se ponašati u narednom periodu. Koliko ćemo dozvoliti da virus nađe put do osetljivih osoba. A tu je isto tako važan faktor - vremenski uslovi spoljašnje sredine.
Koliko vremenski uslovi ipak utiču na koronavirus?
- Koliko god da se mi ne oslanjamo na vremenske prilike, one su veoma bitne za opstanak virusa u spoljašnjoj sredini. Nadali smo se da će toplo vreme uraditi ono što je uradilo s prethodnikom ovog koronavirusa, SARS-CoV1. Međutim, sva dosadašnja ispitivanja pokazuju da baš i nije tako. Za ovaj je potrebna različita kombinacija faktora spoljašnje sredine - temperatura vazduha, vlažnost i UV faktor.
Šta sada sigurno možemo da kažemo o epidemiji u Srbiji?
- Tek kad budemo dobili podatke tokom studije Medicinskog fakulteta, imaćemo neke informacije na osnovu kojih ćemo moći da govorimo o daljem toku epidemije i u skladu s tim korigujemo, ako bude bilo potrebe, neke preventivne mere. Pogotovu u određenim grupama stanovništva, koje su osetljivije na koronavirus. Koliko god matematički modeli bili zasnovani na naučnim modelima, ne možemo ih tako preuzimati. Za predikcije ili predviđanja trebalo bi da imamo naše podatke i započeta studija će ih dati. Tek tada ćemo moći da izađemo s tim u javnost.
Šta danas kažete o koroni u Srbiji?
- Ono što je sigurno jeste da nas čeka takozvani silazni tok, polako gubljenje virusa iz naše populacije i generalno slabljenje njegove sposobnosti da izazove teže forme bolesti kod stanovništva.
Kurir.rs/ Radmila Briza Foto: Tanjug/Zoran Žestić
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore