UMRO JE DRUG TITO: Pre 40 godina u Jugoslaviji nastao je muk, milioni su plakali, a među narodom zavladao je strah

Na današnji dan pre tačno 40 godina umro je Josip Broz Tito. Neprikosnoveni lider, doživotni predsednik SFRJ i ratni komandant preminuo je samo tri dana pre svog 88. rođendana. U Jugoslaviji je nastao muk, a iako su od tada prošle četiri decenije, mnogi građani se i dalje sećaju trenutka kada je objavljena vest koje su se svi plašili.

Vest je fudbalere Crvene zvezde i Hajduka iz Splita sačekala na stadionu "Poljud" usred utakmice. Začuli su se krici i plač.

Snimci sa stadiona na kom se u tom trenutku nalazilo 50.000 ljudi obišli su svet. Na njima se čulo kako "Poljud" plače i peva "Druže Tito mi ti se kunemo" i "Hej Sloveni".

Utakmica je prekinuta u 43. minutu pri rezultatu 1:0 za Zvezdu. Ponovljena je tek 21. maja, takođe na "Poljudu", kada je beogradski klub slavio sa 3:1. Osim ove, zbog Titove smrti prekinuta je utakmica na "Maksimiru" između Dinama i Željezničara, kao i na stadionu "Koševo" između Sarajeva i Osijeka.

I nisu samo utakmice bile te koje su zaustavljene. Bila je nedelja, pa tako i dan obično rezervisan za sklapanje brakova, ali ono što je trebalo da bude radostan trenutak pretvorilo se u neočekivanu tišinu.

- Sećam se svadbe, bilo je lepo dok nisu objavili da je umro Tito. Svi su bili u neverici, većina ljudi je plakala, muški su se odjednom otreznili i svi su zabrinuto slušali vesti. U roku od 20 minuta cela svadba se razišla, muzika je prestala da svira istog momenta kada je objavljeno - seća se Biljana Kljajić iz Bajine Bašte.

Nedeljka Zdravković, tada 17-godišnjakinja, baš tog dana je krenula prvi put u bioskop. Živela je u Starom Petrovom Selu u Hrvatskoj, ali su je na ulazu u bioskop sačekale vesti.

- Sećam se da je na programu bio film "Prodavačica ljubičica", ali sve je prekinuto, rekli su da je umro Tito i da bioskop ne radi, svi su plakali - kaže ona.

Kako je praznik rada pao u četvrtak i petak, tako su mnogi iskoristili dane za produženi vikend. Vest o Titovoj smrti ih je sačekala u automobilima, vozovima i autobusima, a ubrzo je veliki broj građana počeo da se okuplja na javnim mestima širom zemje.

Posle prvog šoka, usledio je strah. Niko nije znao "kako će živeti bez druga Tita". Neki opisuju da je u prvim trenucima nakon objave smrti zavladala potpuna neverica, a onda su ljudi bili spremni na to da će čak početi rat.

To kaže i Branko iz Prijepolja, koji je tog maja služio vojsku u Mostaru. Kako je rekao, naređeno im je "da spreme oružje i svi su bili pod punom ratnom opremom, za svaki slučaj".

Dušica Gojković, Mladenovčanka, imala je samo šest godina, a iako je bila dete, dobro pamti ono što se događalo godinama kasnije u školama.

- Sećam se da sam se uplašila kad su javili na vestima i sećam se da sam prvo pomislila da će odmah da počne rat. Godinama posle toga, 4. maja u 15:05, svirala je sirena i mi smo u školi uvek u to vreme bili na odmoru. Kad zasvira, sva deca stanu kako su i gde su se zatekla i tako čekaju da prođe. Puno igralište dece i svi stoje zamrznuti. Lopte se kotrljaju, ali niko ne trči za njima - priča ona.

U danima koji su usledili nije bilo nikakvih proslava, a čak je i Đurđevdan ponegde ostao nezabeležen. Srbobran Popović navodi da je tih nekoliko dana posle Titove smrti bio period velike tuge, "niko ni sa kim nije razgovarao, svi su ćutali, radili, nije bilo šale ni normalne komunikacije".

Država je žalila, pa su tako neki i maturanti ostali uskraćeni i za maturske proslave i ekskurzije.

- Spremala sam tad maturski ispit. U 15:05 su javili da je Tito umro. Sestra i ja smo izašle napolje. Ljudi su bili šokirani, uplašeni, neki su i plakali. Kao da je proglašeno ratno stanje. Mi iz razreda smo nekoliko meseci pre toga išli na radne akcije da bismo skupili novac i išli na matursko putovanje, ali zbog ove situacije nismo mogli ni matursko veče da imamo. Kad sam otišla na studije u Beograd, kolege su mi pričale da su išli na ekskurzije i matursko veče. Izgleda nisu svi žalili isto - priča Brankica Kisin.

U ranim jutarnjim časovima 5. maja 1980. godine, Plavi voz sa posmrtnim ostacima Josipa Broza Tita krenuo je u Beograd. Do 10:30 tog dana voz je stigao u Zagreb, a onda nakon 574 kilometra dugog putovanja u 17 časova i u Beograd. Ispred zgrade Glavne železničke stanice okupilo se više od 150.000 ljudi. Pogrebna povorka je u 17:35 stigla do zgrade Skupštine SFRJ.

Dušica Mišić se seća da je čekala red da oda počast Titu, koji je bio sve do Beograđanke. Kaže da je vest o njegovoj smrti sačekala kod rođake kojoj je pozlilo, a "u bolnici su po hodnicima plakale medicinske sestre".

Josip Broz Tito je sahranjen 8. maja. Sahrani su prisusvovale 124 zvanične državne delegacije, na čijem čelu se nalazilo 38 kraljeva i predsednika, pet prinčeva, sedam potpredsednika republika, šest predsednika parlamenta, deset premijera, tri potpredsednika vlada, 12 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner.

Među istaknutim liderima koji su prisustvovali sahrani bili su predsednik Prezidijuma VS SSSR Leonid Brežnjev, potpredsednik SAD Volter Mondejl, predsednica Vlade Indije Indira Gandi, predsednik DNR Koreje Kim Il Sung, premijerka Ujedinjenog Kraljevstva Margaret Tačer, suprug kraljice Elizabete II princ Filip, kralj Jordana Husein, predsednik Iraka Sadam Husein, predsednik SR Rumunije Nikolaje Čaušesku, lider Zimbabvea Robert Mugabe...

(Kurir.rs/Telegraf, N.Z.)