AKO STE HRONIČNO UMORNI, OBAVEZNO SE OBRATITE LEKARU: Ova bolest deluje naivno, a užasno je podmukla!

U susret 12.maju, koji se obeležava kao međunarodni Dan hroničnih, imunoloških i neuroloških bolesti, kao dan podizanja svesti o ME/CFS i fibromialgije domaći stručnjaci ukazuju da je na prostoru naše zemlje sve više obolelih od ove bolesti. Naime, sindrom hroničnog umora ili hronični sindrom zamora (CFS) je poremećaj koji karakterišu bolovi u mišićima, prolongirana letargija, niska energija, nesanica i apatija.

Nažalost, ne postoje lekovi za lečenje CFS / ME a kao metode lečenja preporučuju se promene životnih navika I korekcija ishrane. U svetu je organizovan veliki broj udruženja pacijenata sa sindromom hroničnog umora i sličnim bolestima. Srpsko udruženje je osnovano prošle godine, s tim da u svom nazivu ima i pacijente sa krizama svesti. Srpsko udruženje je već održalo veoma posvećeni sastanak u Ćupriji ove godine.

Profesor doktor Branislav Milovanović, predsednik Udruženja za Neurokardiologiju Srbije, koji se bavi ovom problematikom prethodnih 20 godina vezano za autonomni nervni system, infekciju i sindrom hroničnog umora, je održao veliki broj predavanja regionalno ali i u svetu. Prethodnih godinu dana rezultati prve Srpske škole vezano za etiologiju i lečenje ovog sindroma su prezentovani na više internacionalnih kongresa u Rusiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i Litvaniji.

Prošle godine u na Svetskom kongresu koji je održan u Beogradu iz neinvazivne kardiologije, koji je do sada bio najmasovniji po broju predavača po pozivu (oko 90), predstavljeni su rezultati naše Srpske grupe u okviru Udruženja za Neurokardiologiju. Po prvi put mi smo uključili novu metodologiju u kliničkom ispitivanju ove bolesti korišćenjem veštačke inteligencije u otkrivanju etiologije oboljenja vezano za virusne infekcije.

Na internacionalnim kongresima iz Neurokardiologije koji se održavaju svake godine u Beogradu ova tema je uvek bila jedna od najznačajnijih. U okviru regionalne saradnje iz ove oblasti u Zagrebu će ove godine izaći i knjiga posvećena ovoj grani medicine od profesora Gorana Krstačića koji je urednik izdanja i takođe organizovao naučni sastanak u Osijeku. Sličan sastanak je organizovan prošle godine u Tuzli. Profesor Milovanović je sa svojom grupom u okviru ove publikacije uradio upravo prikaz sindroma hroničnog umora sa više aspekata uključujući i novi pristup u lečenju prema holističkom i kauzalnom principu.

S obzirom da se glavne promene u ovom sindromu dešavaju na nivou autonomnog nervnog sistema, najveći je problem što se na Balkanu i Jugoistoku Evrope ovom problematikom bave samo laboratorije u Beogradu, Banja Luci, Zagrebu, Ljubljani i Univerzitetska bolnica u Beču.

Ina Ignjatović predsednica udruženja obolelih od sindroma hroničnog umora i krize svesti SHUKS kaže da mogu da prođu godine dok lekari ne utvrde pravu dijagnozu pacijentima zbog čega je i napravljeno ovo udruženje koje bi trebalo da pomogne pacijentima.

"Sindrom hroničnog umora je oboljenje sa hiljadu lica, podmuklo je i oboleli često lutaju do dijagnoze. To je bolest koja napada autonomni nervni sistem, srce i mozak. Jako je ozbiljno i, ako se ne prepozna na vreme, može dovesti do ozbiljnih posledica. Kada kažete nekom da imate sindrom hroničnog umora, obično vas ne shvataju ozbiljno. Ljudi pomisle da ste hronično umorni, a, u stvari, velika je razlika između sindroma hroničnog umora i hroničnog umora", objašnjava ona.

Ignjatovićeva kaže da je glavni simptom hronični umor koji traje duže od šest meseci i ne prolazi ni posle dugog odmaranja.

"Potom se javljaju česte virusne i bakterijske infekcije, stalno je prisutna temeperatura, obično ona od 37.2. Tu su i bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolje različitog intenziteta, često praćene ukočenim vratom. Javljaju se i preosetljivost na zvuk, svetlost, dodir, miris, ukus. Prisutno je noćno znojenje zbog koga se čak dva-tri puta u toku noći menja odeća. Simptom je i preosetljivost na hranu, problemi sa probavom. Česte su i upale grla i otečene limfne žlezde", kaže ona.

Zbog osećaja unutrašnjeg sagorevanja, obolelima su usta često suva zbog čega ne mogu nigde bez flašice vode. Obolelima smetaju gužve a gde ima puno ljudi "dišu na škrge".

"Ne možete da obavljate bez napora ni najobičnije dnevne aktivnosti, npr. umorite se dok odete do kupatila da operete zube. Takođe, bude problem i sa kretanjem, nemate snage. Mnogima je recimo, bio problem da ode i do prodavnice koja je 200 metara od kuće, a tek da sa sobom donesu namirnice iz nje. Imamo osećaj iskakanja srca tada. Nije vam jasno kako stariji od vas mogu da hodaju normalno i normalne aktivnosti da obavljaju, a vi ne možete", objašnjava Ignatovićeva simptome ove podmukle bolesti.

Ona dodaje da na ispitivanjima kod lekara, obično, pacijenti ne dobiju odgovore jer je "sve u redu" i tako se oni godinama vrte u krug a oboljenje napada češće žene.

Inače oboljenje napada češće žene.

- Ono što nam je posebno drago jeste to da smo se povezali sa udruženjima iz inostranstva, tako da imamo međunarodnu saradnju. Udruženje u Hrvatskoj, "Udruga za oboljele od mijaligičkog encefalomijelitisa, disautonomije i fibromialgije" i udruženje u Sloveniji, ,,Društvo bolnikov Zebra-slovensko društvo za fibromialgijo in druge bolezni ali sindrome ki povzročajo kronično bolečino". Naše udruženje je stupilo u kontak sa ova dva udruženja i planirano je da na svojim Facebook stranicama pošaljemo zajedničku poruku-letak o našem oboljenju sa porukom ,,Prepoznaj me" pod sloganom ,,Zajedno smo jači".

(Kurir.rs)