S ukidanjem vanrednog stanja i izolacije radne aktivnosti moraće da nastave hronični bolesnici i zaposleni stariji od 65 godina, ali uz stroge mere zaštite

Posle ukidanja vanrednog stanja i zabrane kretanje, koronavirus ostaće jednako opasan za kardiovaskularne bolesnike, obolele od dijabetesa, malignih i ostalih hroničnih bolesti, ali i za starije od 65 godina, koji će ovih dana morati da se vrate na posao.

Stručnjaci upozoravaju da su ove kategorije zaposlenih dosad bile u kućnim izolacijama, te je od najvećeg značaja da se na radnom mestu za njih ispoštuju sve epidemiološke mere, obezbede im se maske, dezinfekciona sredstva i rastojanje od dva metra među zaposlenima kako se ne bi doveli u veliki rizik.

Teži oblik infekcije

Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, podseća za Kurir da u Srbiji ima najviše obolelih od kardiovaskularnih bolesti bez obzira na godine starosti, smatra se da svaka druga osoba ima neko od tih oboljenja, a godišnje umre preko 50.000 takvih pacijenata, zbog čega smo u samom vrhu Evrope:

- Sigurno da populacija kardiovaskularnih bolesnika, ali i ostali hronični pacijenti, sad moraju mnogo više da vode računa o svom zdravlju nego što je to bio ranije slučaj. Infekcija koronavirusom takvih ljudi obično je teža, a ima i smrtnih ishoda zbog toga što je organizam takvog čoveka već načet osnovnom bolešću. Savet svima njima je da preduzmu sve vidove odbrane od takvog virusa, pre svega da non-stop nose zaštitne maske i izbegavaju kontakt sa većim brojem ljudi.

0605-tanjug-slobodan-miljevic.jpg
Tanjug/Slobodan Miljević 

Dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član kriznog štaba za odbranu od koronavirusa, kaže za Kurir da je virus i dalje tu, epidemiološka situacija je i dalje nesigurna, a hronični bolesnici moraju dobro da paze i strogo se pridržavaju svih mera zaštite.

Obavezna distanca

- To sve važi i za osobe starije od 65 godina. Obavezne su maske, rukavice, distanca, moraju da paze gde se kreću i da koriste dezinfekciona sredstva. Jedan od preduslova da se takvi ljudi vrate na radna mesta jeste da poslodavci obezbede distancu od dva metra i sve ostale epidemiološke mere i zaštitna sredstva kako se takvi ljudi ne bi doveli u rizik. To važi za sve radnike čija je priroda posla masovna komunikacija - novinare, vozače autobusa, zaposlene u prodavnicama, komunalne radnike i druge. Uvek sam za to da svi koji mogu da rade od kuće, na primer IT radnici, ali i ostali, ostanu u tom režimu barem još mesec-dva, dok se epidemiološka situacija potpuno ne smiri - objašnjava on.

Institut „Batut“

SRCE UBIJE 144 SRBA NA DAN

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, vodeći uzroci smrti u Srbiji su kardiovaskularne i maligne bolesti.

- Od bolesti srca i krvnih sudova najčešće se oboleva i umire u Srbiji, što našu zemlju svrstava na neslavno treće mesto, odmah posle Rusije i Ukrajine. Poslednji podaci govore da su u Srbiji čak 52.663 osobe umrle od kardiovaskularnih bolesti, što znači da su svakoga dana od srca umrle 144 osobe. S druge strane, drugi vodeći uzročnik smrti bili su zloćudni tumori, od kojih je umrlo 21.607 osoba, ili 60 njih svakoga dana. Onda slede dijabetes, povrede i trovanja, hronična opstruktivna bolest pluća i druge - kažu za Kurir u „Batutu“.

Infektolog dr Ranković

PODJEDNAKO U OPASNOSTI

foto: Tanjug Dimitrije Nikolić

Dr Žarko Ranković, infektolog i član kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 u Nišu, potvrđuje za Kurir da je ovaj virus podjednako opasan za hronične bolesnike i starije od 65 godina:

- Oni nisu dolazili u kontakt sa virusom, bili su u kućnoj izolaciji. Nadamo se da je virus oslabio, ali su neophodne mere zaštite. Da se strogo vodi računa da takve osobe ne dođu u kontakt sa velikim brojem ljudi. Ima dosta inficiranih koji mogu da šire virus, a da nemaju simptome, te je apsolutno neophodno da svi oni prvenstveno nose zaštitne maske.

Kurir.rs/ Radmila Briza Foto: Shutterstock