NULTI PACIJENT U SRBIJI ŠOKIRAO: Prošlo je 2 meseca, još ne mogu normalno da dišem i jedva stojim na nogama

Igor Đantar (43) iz Bačke Topole, nulti pacijent u Srbiji, kaže da i dalje ne može normalno da diše i da se jedva kreće.

Pre dva dana je bio na kontroli, ali od doktora nije čuo lepe vesti.

"Prošla su dva meseca od kako sam primljen u bolnicu i tačno mesec dana kako sam 'izlečen'. Nažalost, lekari su mi rekli da mi pluća još nisu u dobrom stanju. Moram da mirujem još mesec dana, pa onda opet na kontrolu. U ovih 40 dana koliko je prošlo od kada sam izašao iz bolnice pokušao sam da se vratim normalnom životu, ali to nije bilo moguće. I dalje se osećam kao da sam bolestan, svestan sam i da mi pluća nikada neće biti kao pre korone. To su mi potvrdili i lekari", dodaje privrednik iz Bačke Topole.

Nikada neće zaboraviti vreme provedeno u bolnici tokom borbe sa koronom.

"U bolnici sam bio ukupno 24 dana, od čega onih sedam najtežih na intenzivnoj nezi. Te jezive scene mi se stalno vraćaju i nikada neću moći da ih zaboravim. Ležim sam, ne znam da li ću preživeti... A oko mene ljudi kojima se stanje pogoršava, koji umiru"...

Zauvek će pamtiti i trenutak kada je ponovo video porodicu.

"Porodicu nisam video ukupno mesec dana i jedva sam čekao samo da izađem iz bolnice da ih opet vidim. A onda slušam neke moje prijatelje kako su se bunili što policijski čas traje ceo vikend, i čudim im se i ne mogu da shvatim zašto im je to problem".

Đantar poručuje da korona nije naivna bolest kao što mnogi misle.

"Ja sam uspeo da izbegnem respirator, a pogledajte koliko mi dugo treba da se oporavim. Zamislite samo koje posledice će imati oni koji su bili na respiratoru! Čini mi se da mnogi ljudi prilično olako gledaju na sve. Verujte mi da je korona ozbiljan protivnik i da ako ga potcenite, možete snositi posledice celoga života, da ne pričam o tome da može da se desi i ono najgore. Eto, neka im moj primer služi kao podsetnik da treba da se pridržavaju svih propisanih mera, bar toliko svako može za sebe da učini".

Posebno je zahvalan lekarima.

"Oni su svi toliko divni da se to ne može rečima opisati. Svaki sekund su bili uz mene, pomagali mi, borili se za moj život. Kada je bilo najteže, bodrili su me i donosili mi crteže koje su nacrtala moja deca ne bi li mi to dalo dodatnu snagu. Svi su bili srećni kada sam izlazio iz bolnice i sada kada su me videli na kontroli. Ostaćemo prijatelji za ceo život", zaključio je Igor Đantar.

(Kurir.rs/Informer)