Najnoviji korona presek pokazuje da je broj novozaraženih u našoj zemlji skoro upola manji u odnosu na juče i iznosi 25, a ono što svi čekamo jeste dan kada zaraženih neće biti uopšte. Prema tvrdnjama epidemiologa sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, taj datum se može prognozirati i to koristeći se matematičkim proračunima koji, ukoliko se ostvare, 26. jun predviđaju za "dan bez korone".

Stručnjaci napominju da su do ove prognoze došli matematičkim proračunima u kojima se gleda odnos obolelih i izlečenih, ali i uz pomoć epidemiološke krive koja se prati iz dana u dan. Da bi se ta prognoza ostvarila, jedini uslov je da se građani i dalje pridržavaju preporučenih mera zaštite i da se ponašaju odgovorno, dodaju epidemiolozi.

Profesorka Medicinskog fakulteta Tatjana Pekmezović potvrdila je za "Informer" ovakve proračune i istakla da se krajem juna očekuje da ne bude više novih slučajeva.

- Postoje matematički modeli koji omogućavaju takve prognoze. Mi se bavimo epidemiološkom naukom koja uključuje i upotrebu matematičkih modela i predviđanje kraja epidemije. Matematički proračun koji su uradili epidemiolozi Matematičkog fakulteta pokazuju da, ukoliko se nastavi sa pridržavanjem mera, poslednji slučaj zaraženih trebalo bi da bude 25. juna - objasnila je prof. Pekmezović, i napomenula da su njihove analize od pre dve nedelje pokazale statistiku koju imamo ovih dana, odnosno da se broj novozaraženih kreće oko jedan odsto.

zoran-radovanovic.jpg
Foto: Printscreen YouTube

Epidemiolog Zoran Radovanović objašnjava da postoje različiti modeli za izračunavanje krive epidemije i kako će se ona kretati. Kao glavni pokazatelj za računanje koristi se broj obolelih u toku 24 časa.

- Postoje tri matematička modela koja epidemiolozi koriste za analizu i proračun koji predviđa do kada ćemo imati nove slučajeve korona virusa. Na osnovu opštih informacija o kretanju bolesti moguće je približno odrediti kog datuma će se to dogoditi. Svakog dana od pojave prvog slučaja infekcije u model se ubacuje brojka novootkrivenih pacijenata. Uz pomoć ovog broja i ukupnog broja obolelih dobijamo krivu koja s vremenom počne oblikom da podseća na zvono. Kada kriva počne da pada, prema tom silaznom kraku otprilike možemo da izračunamo do kada ćemo imati novozaražene - kaže dr Radovanović.

On dodaje da veruje da ćemo tokom juna dnevno imati do pet novozaraženih građana, a znajući to, sasvim je logično očekivati da krajem narednog meseca krenu dani kada među testiranima neće biti pozitivnih.

Laboratorija Univerziteta za tehnologiju i dizajn u Singapuru predviđa na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije tok pandemije novog korona virusa, a istraživanje pokazuje putanju, broj slučajeva koji bi mogli da budu registrovani kao i datum njenog kraja. Prema njihovom predviđanju, pandemija bi mogla da se okonča do početka decembra.

Rezultati istraživanja sprovedenog u ovoj državi govore da će virus kod nas, već u maju, tačnije 21. maja, dodatno oslabiti, a da bi do 2. avgusta mogao potpuno da nestane.

Kako kažu naučnici koji stoje iza ovog projekta, oni koriste metode prediktivnog praćenja koje o podrazumeva kontinuirano nadgledanje predviđenih verovatnih budućih događaja, kao što su skokovi i padovi i završavanje trenutne pandemije. Oni to čine koristeći najnovije podatke koji se generišu svakodnevno, više za potrebe praćenja kako bi se izvuklo razumevanje o onome što se događa sada nego da bi tačno predviđali budućnosti.

Rezultati njihovog istraživanja deluju realno i ohrabrujuće, ali ih treba uzeti s rezervom. Prema podacima od 30. aprila, čitav svet bi teoretski mogao da izađe iz pandemije 7. decembra, uz standardnu devijaciju od 2,5 dana.

U Sjedinjenim Američkim Državama će teoretski kraj biti tek 21. septembra, u Rusiji 8. avgusta, u Italiji 5. septembra, a u Francuskoj 12. avgusta. Nemačka će kraj pandemije možda dočekati 10. avgusta, u Austriji će se okončati 13. juna, a Velika Britanija bi mogla dočekati kraj pandemije 31. avgusta.

Kurir.rs/Blic

Foto Ana Paunkovbić