EPIDEMIJA OSTAVLJA POSLEDICE I PO MENTALNO ZDRAVLJE: Polovini građana kvalitet života opao zbog korone i mera izolacije

BEOGRAD - Polovina građana koja se prvi put obratila za pomoć Institutu za mentalno zdravlje (IMZ) izjavila je da im je kvalitet života značajno opao usled pandemije COVID-19, rekla je portparolka te ustanove Vanja Mandić.

"Svi pacijenti koji su se prvi put javili IMZ, kao i oni koji dolaze posle više od dve godine popunjavaju upitnik u okviru kojeg dobijamo informacije o tome koliko su zapravo tegobe povezane s pandemijom. Za sada prvi rezultat koji smo videli na malom uzorku, čak 50 odsto je izjavilo da je kvalitet života značajno opao zbog pandemije", istakla je doktorka Mandić.

Prema njihovim istraživanjima, to su rezultati u ovom vremenskom periodu, zaposleni IMZ će pratiti podatke u dve vremenske tačke, sada i nakon godinu dana, kako bi napravili poređenje i imali zvanične rezultate.

Mandićeva se osvrnula i na istraživanja o "postkorona" sindromu koja su sprovedena u SAD i Kini, ali, kako kaže, u odnosu na značajne kulturološke razlike i određena vrsta otpornosti, dovešće do toga da u Srbiji situacija možda bude drugačija.

Za one koji i dalje osećaju anksioznost, doktorka Mandić daje preporuku da se situacija i dalje prati i da se ukoliko je to potrebno, potraži stručna pomoć.

"Ukoliko ansksioznost utiče na funkcionalnost, moj im je savet da nam se jave kako bi se to rešilo uz stručnu pomoć, kako bi procenili koliko im to utiče na svakodnevni život. Mi i dalje održavamo sve mere koje su neophodne da sprečimo i dalje širenje korona virusa. Uz mere opreza, moguće je vratiti se u neko normalno funkcionisanje za sada", istakla je Mandićeva.

Tokom vanrednog stanja zaposleni u IMZ, lekari, saradnici socijalni radnici i psiholozi pružali su građanima psihološku pomoć 24 sata putem telefona.

Prema njenim rečima, građani su se najviše žalili na anksioznost, nesanicu i osećaj gušenja...

"Bilo je dosta poziva, brzo smo to organizovali i na kraju smo napravili statistiku. Pratili smo ko se javljao i zbog kojih problema. Opšti trend bi bio da su se ljudi iz opšte populacije, dakle ljudi koji nisu inače pacijenti, javljali u početku više, zbog simpotoma anksionznosti, straha, telesnih simpotma koje su tumačili kao simptome korone", kazala je Mandićeva.

Kasnije se taj broj ljudi iz opšte populacije smanjivao, kako navodi, ali se povećavao broj pacijenata koji su se javljali zbog toga što je prošlo dva meseca, a da nisu mogli da dođu do lekara, zbog prevoza, odnosno godina.

(Kurir.rs/Tanjug)