SAMOHRANA BAKA IZ LJUBINIĆA ŽIVI NA IVICI EGZISTENCIJE: Kuća nam se urušava, unuci se kupaju u koritu
Ljubica Aćimović (69) stara se o unucima Draganu (15) i Davidu (10), s kojima stanuje u trošnom domu bez osnovnih uslova za život
Na imanju u selu Ljubinić, nedaleko od Obrenovca, snage ponestaje baki Ljubici Aćimović (69), koja već dve godine sama brine o unucima Draganu (15) i Davidu (10), nakon što su ih napustili i otac i majka.
Sa skromnom penzijom trudi se da im obezbedi makar ono najosnovnije, mada i drvena kutija za hleb na njihovom kuhinjskom stolu sve češće zjapi prazna. Žive u trošnoj kući ispucalih zidova i ponekom rupom, bez vodovoda i kupatila.
Majka napustila decu
Baka Ljubica otrese blato sa čizama i, nakon što sede na prag svoje kuće i okrenu joj leđa, započe za Kurir ispovest, koja se pretvori u žalosni vapaj. - Majka je Dragana i Davida napustila pre sedam godina - reče zagledana u zelenilo preko druma.
- Tada su deca pripala ocu, koji se odao alkoholu i izgubio starateljstvo. O njima sam pre dve godine počela ja da se brinem. Postala sam im sve na svetu.
Dok je zemlja pila njene suze, baka je govorila o samo jednoj želji - da se u njihovoj oronuloj kući sazida kupatilo i uvede voda.
- Kuća je u lošem stanju. Zidovi se obrušavaju, prozori su popucali... Ali najviše nas boli što nemamo kupatilo i vode. U dvorištu imam bunar i iz njega uzimam vodu za piće, pripremu hrane i kupanje. Volela bih da imamo tuš-kabinu i da moja deca mogu da se okupaju kao njihovi vršnjaci, a ne u plastičnom koritu kad je zima i napolju kad je leto - priča za Kurir baka Ljubica.
Žive, kako dodaje, od njene skromne penzije i alimentacije, a potrebe zahtevaju više.
Nedovoljno za život
- Primam nepunih 15.000 dinara penzije, a majka deci šalje alimentaciju u iznosu od 10.000 dinara. To nije dovoljno novca za tri duše, a unučići idu u školu, pa su im potrebne pare za užinu, sveske, knjige, trening, jer su obojica fudbaleri. Mlađi kreće u peti razred, a stariji završava srednju školu. S mojim primanjima ne mogu ni knjige da im priuštim, ali se trudim koliko mogu. Pijem lekove za srce i koračam napred. Ljudi mi kažu da mi je srce veliko, ali se nadam da će ono dovoljno dugo izdržati. Bar dok moja deca ne odrastu i postanu svoji ljudi, sa boljom sudbinom, koji se neće stideti svog života - reče baka Ljubica i obrisa suze.
(Kurir.rs / Dušan Stamenković / Foto: Printskrin RTV Mag)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega