BEOGRAD - Ministarstvo pravde je dalo negativno mišljenje na predlog Uredbe Republičkog Geodetskog zavoda (RGZ) za definisanje uslova izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista vodova od javnih beležnika i geodetskih organizacija jer smatra da je predlog nepotpun i manjkav, ali očekuje da se u zajedničkim konsultacijama tekst Uredbe usaglasi, kako bi bio prosleđen Vladi na usvajanje.

ministarstvo-pravde.jpg
Foto: Printscreen

"Predlogom nije definisan tehnički način dostave iz lista nepokretnosti, zatim nije razgraničeno pribavljanje izvoda za službene potrebe, odnosno obavljanje konkretnih poslova ili za privatne potrebe stranaka. Takođe, sadrži nezakonitu odredbu o plaćanju takse za pribavljanje izvoda za službene potrebe, što je po zakonu besplatno", kažu u Ministarstvu pravde za Tanjug.

Dodaju da predlog Uredbe ne sadrži alternativu za pribavljanje izvoda pored E-šaltera, u smislu web servisa kao drugog načina koji obezbeđuje put kroz zastićenu pravosudnu mrežu.

Pored svega, katastar nije obezbedio ni tehničke uslove za povezivanje sa web servisom, napominje Ministarstvo pravde.

Ministarstvo podseća da javni beležnici u sastavu Pravosudnog informacionog sistema (PIS) za potrebe obavljanja poslova iz njihove nadležnosti, koji se odnose na promet nepokretnosti, od momenta povezivanja sa registrom katastra nepokrtenosti 2018. godine, po službenoj dužnosti pristupaju bazi katastra i pribavljaju podatke o pravnom statusu nepokretnosti.

Za preuzimanje podataka i izvoda koji je vršen po službenoj dužnosti za potrebe prometa nepokretnosti i ostavinske predmete javni beležnici od stranaka nisu naplahćivali ni naknadu niti nužne troškove, navode u Ministarstvu pravde.

republicki-geodetski-zavod-foto-instant-google-street-view.jpg
Foto: Printscreen

Prolem je, kako kažu, u tome što katastar beležnicima preko PIS-a daje pristup centralnoj bazi koja kasni u odnosu na lokalne katastarske baze ustrojene na niovu opština Povodom primedbi koje je u prethodnom periodu u više navrata isticao direktor RGZ-a Borko Drašković u pogledu rada javnih beležnika u postupku overavanja i izdavanja podataka i izvoda iz registra nepokretnosti, Javno beležnička komora (JKS) je saopštila da nije sporno da u skladu Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, javni beležnici mogu da izdaju izvod iz registra katastra nepokretnosti koji ima istu važnost kao da ga je izdao Zavod.

Međutim, kako ukazuje JKS, uslovi izdavanja izvoda se bliže uređuju pozakonskim aktom koji donosi Vlada, i koji akt do danas nije donet.

U pitanju je Uredba koju Vlada treba da donese na predlog RGZ-a, uz saglasnost nadležnih ministarstava, a predlog se čak već već dve godine.

S obzirom da javni beležnici po službenoj dužnosti već pribavljaju podatke iz Geodetsko-katastarskog informacionog sistema (GKIS), apsolutno je neosnovana tvrdnja da javni beležnici opstruišu digitalizaciju koja je jedan od prioriteta Vlade.

notar-javni-beleznik-foto-dragana-udovicic-ilustracija.jpg
Foto: Dragana Udovičić/Ilustracija

Naprotiv i javni beležnici i katastar nepokretnosti su institucije iste države, dok su potrebe građana te kojima treba dati prioritet u datoj situaciji.

JKS je istakla da je neprihvatljivo da javni beležnici, kao deo pravosudnog sistema, elektronsku komunikaciju sa RGZ obavljaju preko komericalnih mejlova, preko kojih se ne može u potpunosti garantovati zaštita podataka.

Zbog toga je zakonskim propisima određeno da je RGZ dužan da pravosudnom sistemu, kao i javnim beležnicima kao pravosudnoj profesiji omogući potpuni uvid u ažurne podatke GKIS-a i njihovo preuzimanje najkasnije počev od 31. decembra 2020. godine, što još nije učinjeno.

Ministarstvo pravde navodi da to predstavlja napredno rešenje koje koriste javni beležnici za zavodenje isprava koje solemnizuju i sacinjavaju u postupku prometa nepokretnosti kao i poreskih prijava poreza na imovinu, naslede, poklon i prenos apsolutnih prava koje prate te isprave.

(Kurir.rs/Tanjug)