U poslednje vreme četiri javne ličnosti nasilno su okončale život. Poznati, uspešni, sa naizgled savršenim životima. Zbog čega su to uradili i da li je u pitanju, pre svega, depresija, nikada niko neće saznati

U Srbiji svake godine oko 1.500 ljudi izvrši samoubistvo, a po broju suicida pozicionirani smo na 13. mestu u Evropi, i to iza ekonomski razvijenih zemalja poput Finske ili Belgije.

Mentalni poremećaji, među kojima je na prvom mestu depresija, povezani su sa čak 90 odsto slučajeva svih samoubistava. Gotovo dve trećine pacijenata sa epizodom velike depresije razmišlja o samoubistvu, a 10 do 15 odsto ga i pokuša, navode stručnjaci.

Njihova tajna

Uspešni u svom poslu, ekonomski nezavisni, popularni u javnosti i društvu... niko ne bi rekao da takve osobe mogu da dignu ruku na sebe i tragično okončaju život. U poslednje vreme četiri javne ličnosti izvršile su samoubistvo. Poznati, uspešni, sa naizgled savršenim životima. Svako od njih je podigao ruku na sebe, jer više nisu mogli da izdrže... Zbog čega su to uradili i da li je u pitanju, pre svega, depresija, nikada niko neće saznati, jer oni su tu tajnu odneli u grob.

Doktor Violeta Ašanin (50): lepa, uspešna i ostvarena u svakom pogledu; Igor Vuk Torbica (33): talentovan, genijalan, perspektivan pozorišni reditelj; manekenka Marija Ćurčić (25): popularna, omiljena u društvu; novinarka Dragana Tripić (58): duga uspešna karijera u vodećim srpskim medijima...

Emocionalni poremećaj

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ doc. dr Ivana Stašević Karličić kaže za Kurir da procena drugih o uspehu, društvenoj, edukativnoj ili materijalnoj poziciji, kao i to da li je neko anoniman ili poznat javnosti nema uticaja na mentalno zdravlje, ličnu sreću ili ispunjenost čoveka.

- Samoubistvo nije bolest bogatih, niti usud siromašnih i ne postoji profil samoubice. Ti ljudi dolaze iz najrazličitijih slojeva društva, obrazovnih profila i crta ličnosti. Povremena, kratkotrajna i slabije izražena neraspoloženja sreću se kod svih ljudi u raznim fazama života. Depresija je emocionalni poremećaj koji bitno utiče na funkcionisanje obolelog, njegove međuljudske odnose, uzrokuje porodičnu disfunkcionalnost... - objašnjava dr Karličić i dodaje da se depresija javlja kod dva do četiri odsto ljudi u opštoj populaciji i češća je kod žena.

Suicid se ne dešava iznenada

Psiholog Aleksandra Janković kaže za Kurir da se suicid ne dešava nakon nekoliko dana, već su prisutna dugotrajna razmišljanja koja su obojena u crno, zabrinutost za posao, vezu, egzistenciju...

0606.jpg
Foto: Damir Dervišagić

- Kod depresivnih ljudi se pogled kroz tamne naočare s vremenom intenzivira, a naročito kad je reč o ličnostima koje su u javnosti napravile imidž hrabrih i uspešnih. „Ona je bila žena-zmaj“, „taj mali je bio sposoban za sve“, ta slika dodatno opterećuje - kaže Jankovićeva i dodaje da ljudi koji imaju depresiju često nose zaštitnu masku vedrine i aktivnosti:

- Kod nas se previše olako shvataju apeli drugih za pomoć, ide minimalizacija problema, a posebno kad je neko uspešan: „Ma daj, ne izmišljaj, šta tebi fali, pogledaj druge“. Takve vrste reakcija izazivaju kontraefekat i krivicu. Nije tuga isto što i depresija, a ona se prepoznaje po bezvoljnosti, apatičnosti, potištenosti, nezainteresovanosti i gubitku koncentracije. Nije sramota potražiti stručnu pomoć. Hrabrost treba samo za život, ne za smrt!

Psiholog Sonja Baštanin

I ŽIVOT U IZOLACIJI JE NEKA VRSTA STRESA

Psiholog Sonja Baštanin kaže za Kurir da ne postoji samo jedan znak koji okolini može signalizirati da neko razmišlja o samoubistvu, ali da na svaku drastičniju promenu u ponašanju bliske osobe treba obratiti pažnju.

- Ponekad ljudi koji razmišljaju o samoubistvu spolja izgledaju kao da imaju sve, ali to je samo maska. U njima je mrak. Ljudi su i dosta vremena proveli u izolaciji, sami sa svojim mislima i udaljeni od obaveza koje inače čine rutinu. Takođe, epidemija i izolacija su neka vrsta stresa i ljudi su, da bi se izborili sa tim, već potrošili svoje resurse, te imaju manje snage da se bore sa svakodnevnim životom - zaključuje Baštanin i dodaje da se, prema nekim podacima, broj suicida povećao nakon epidemije.

POTENCIJALNI ZNACI ZA UZBUNU

  • Promene ličnosti: tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni
  • Promene ponašanja: ne mogu da se koncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled
  • Promene u spavanju: preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more
  • Promene u navikama ishrane: nemaju apetit i slabe, ili previše jedu
  • Gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali nemaju nade za budućnost: „Nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati“
  • Zloupotrebljavaju droge ili alkohol
  • Nedavno su izgubili voljenu osobu ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru...)
  • Sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari
  • Imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva

Kurir.rs /Jelena Pronić/ Foto: Shutterstock

NE PROPUSTITEHronikaSAHRANJENA DOKTORKA VIOLETA: Sin povorku rasplakao govorom, poznati glumac recitovao stihove Možda spava KURIR TV
collage.jpg
HronikaVREME I NAČIN NA KOJI SE POZNATA DOKTORKA UBILA UKAZUJU NA OVO Dva puta ZARIVEN nož u srce idu u prilog ovim tvrdnjama!
untitled13452323242623.jpg
Pop kulturaVEST O SMRTI IGORA VUKA TORBICA POTRESLA UMETNIKE: Odabrao si sam svoj kraj na vrhuncu moći!
1571505-torbicadamir-edit.jpg
Pop kulturaPREMINUO REDITELJ IGOR VUK TORBICA! Ono što je ostavio iza sebe je neprocenjivo
1571505-torbicadamir-edit.jpg