SUDBINU AJA SOFIJE DOŽIVELE MNOGE CRKVE NA KOSOVU! Da li će je i dalje krasiti freske hrišćanskih svetaca? (VIDEO)

Turski državni savet poništio je odluku Kemala Ataturka iz 1934. godine po kojoj je čuveno zdanje Aja Sofija pretvoreno u muzej.

Dodaje da je to je posebno važno za savremenu Tursku, koja prolazi kroz jedan proces verske kontrarevolucije od dolaska Erdogana i partije AKP na vlast.

- Nakon Araturkove ideje sekularne Turske, koja je bila na snazi još od pada Osmanskog carstva, od dolaska AKP-a na vlast zaokret prema religiji više je nego očigledan. Tako danas u Turskoj imamo 98% populacije koja pripada islamu, a većinski deo Erdoganovih birača se upravo karakteriše sa izraženim verskim stavovima i ponašanju - smatra Veković.

On navodi da u svetlu najnovijih političkih rascepa u Turskoj i sve jačom opozicijom režimu, koji su takođe povezani sa pandemijom virusa korona , ideja da Aja Sofija ponovo postane džamija nije iznenađujuća.

- Mene ova odluka ne iznenađuje jer je vidim kao još jedan instrument preko kojeg Erdogan i AKP pokušavaju da ojačaju veze sa svojim biračima - smatra on.

Prema pisanjima stranih medija, turski zvaničnici su rekli da će pokušati da očuvaju hriščanske ikone unutar zdanja iako Aja Sofija postaje džamija, a Veković smatra da bi Aja Sofija još davno postala džamija da nije međunarodne zajednice i pogotovo Uneska.

Kao što je poznato, Aja Sofija je od 1985. godine deo svetske baštine Uneska i to podrazumeva jasno pridržavanje nekih standarda.

- Jedan od njih jeste i da svaka fizička promena mora biti prijavljena ovoj organizaciji, ali i da se može izgubiti i status ukoliko UNESCO ne bude zadovoljan. Da li će režim u Istanbulu biti spreman za taj rizik, ostaje da vidimo. Ne treba smetnuti sa uma da je upravo broj turista koji posećuju Aja Sofiju najveći od svih turističkih mesta u Turskoj. Sa druge strane, međunarodna zajednica je već digla svoj glas, pogotovo Grčka i Vaseljenski patrijarh, koji ima sedište upravo u Istanbulu. Ja očekujem da će se i ostale, pretežno hrišćanske zemlje, dići svoj glas protiv ove odluke - rekao je Veković.

Turski zvaničnici rekli su da otvaranje Aja Sofije za molitvu neće sprečiti turiste da posete lokaciju i uveravali su medije da će hrišćanske ikone u zdanju biti sačuvane.

Međutim istoričarka Zejnep Ajunbej, koja je radila na konzervaciji Aja Sofije već 27 godina, ne vidi kako će to biti moguće, jer pripadnici muslimanske vere neće želeti da obavljaju svoje obrede u zdanju čiji su zidovi oslikani Bogorodicom i ikonama. Muslimani prema svojoj veri ne dozvoljavaju (umetničko) predstavljanje ljudskog lika.

Veković veruje da će vlasti lako sredili zdanje da bude adekvatno za verske obrede muslimana, i podsetio da je pre nekoliko meseci Erdogan obeležio godišnjicu Osmanskog osvajanja Carigrada upravo u Aja Sofiji.

- Ono što postaje ključno pitanje je to da li će Erdogan odlučiti da Aja Sofija bude korištena kao džamija samo za neke velike i važne ceremonije, ili će prevagnuti uticaj konzervativnih struja koje bi želele da se zdanje koristi i za dnevne molitve - napomenuo je on za dodajući da, ukoliko prevagne ovaj druga opcija, to onda otvara mnoga druga pitanja koja su "gotovo nerešiva".

(Kurir.rs/B92)