U Srbiji je do sada očišćeno 17 miliona, a treba očistiti još 13 miliona kvadratnih metara od kasetne municije. Iz Centra za razminiranje kažu da bi Srbija, kao najveća žrtva kasetne municije, trebalo da potpiše Konvenciju o zabrani kasetne municije, da bi dobila više donacija.

BEOGRAD - I 13 godina posle NATO bombardovanja, kasetne bombe velika su opasnost u 16 opština u zemlji. Bačeno je više od hiljadu kasetnih avio-bombi, sa oko 350 hiljada projektila 1999. godine na tadašnju SRJ. Od njih je poginulo nekoliko desetina ljudi i ranjeno oko stotinu, ali se pretpostavlja da je broj žrtava veći. Posle bombardovanja, od zaostalih kasetnih bombi stradalo je osam i ranjeno 12 ljudi.

Branislav Kapetanović nastradao je 9. novembra 2000. godine prilikom raščišćavanja terena na aerodromu kod Sjenice. Lečio se četiri godine i imao 25 operacija. Od tada se bori za zabranu kasetne municije,prenosi RTS.

"Smatram da je to jedna od najtežih stvari koja može da postoji u vojsci, raditi na uništavanju kasetnih bombi ili bilo kog drugog oružja koje nismo mi proizvodili", kaže Kapetanović, koji je portparol Međunarodne koalicije protiv kasetne municije.

U Srbiji je do sad očišćeno 17 miliona, a treba očistiti još 13 miliona kvadratnih metara, prenosi RTS.

Pre dve godine stupila je na snagu Konvencija o zabrani kasetne municije koju je potpisalo 111 država, a koju Srbija, koja je aktivno učestvovala u izradi Konvencije i koja je najveća žrtva kasetne municije u Evropi i među najvećim žrtvama u svetu, do danas nije potpisala.

Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje kaže da bi Srbija kao najveća žrtva kasetne municije trebalo da potpiše ovu konvenciju. "Brojni donatori nam saopštavaju da bi dali više donacija, više bi se angažovali na čišćenju kasetne municije u Srbiji ukoliko bi Srbija pristupila konvenciji o zabrani kasetne municije", navodi Mihajlović.

Jelena Vićentić iz organizacije "Podrška. Prava. Pristup - Srbija" kaže da se već nekoliko godina zalažu za zabranu.

"Naši članovi, preživele žrtve kasetne municije, prisustvovali su sastancima širom sveta i zalagali se za zabranu, uticali su na stavove brojnih država, ali nažalost, o njihove zahteve su se naši zvaničnici oglušavali", kaže Jelena Vićentić, javlja RTS.

Do sada su najveći donatori za uklanjanja kasetne municije bili SAD, Rusija, Nemačka, EU i Španija. U ovoj godini, plan je da se očiste tri miliona kvadratnih metara zagađene teritorije. A da bi se potpuno uklonile kasetne bombe, potrebno je obezbediti još 15 miliona evra.