SRPSKI NAUČNIK IZ SAD: Korona mutira, na jesen može biti gore. Na proleće masovnija vakcinacija!

Čak tri vakcine protiv koronavirusa su u trećoj fazi kliničkih studija i to je poslednja faza pre nego što se odobre. Mislim da ćemo do kraja godine imati vakcine odobrene za upotrebu, kaže u intervjuu za Kurir Nemanja Despot Marjanović, srpski naučnik sa Broud instituta u Bostonu, koji je partner prestižnog američkog univerziteta Harvard i MIT. Naš sagovornik je prethodnih meseci na Harvardu-MIT, koristeći uzorke pacijenata iz celog sveta, učestvovao u istraživanjima kako koronavirus napada ljudski organizam.

Ceo svet gleda u naučnike očekujući vakcinu. Da li se sada sa sigurnošću može reći da ona stiže do kraja ove godine?

- Mislim da postoji više od 140 različitih vakcina na kojima se trenutno radi. Čak tri vakcine su u trećoj fazi kliničkih studija, što je poslednja faza pre nego što se odobre. Iskreno, mislim da ćemo do kraja godine imati vakcine odobrene za upotrebu. Ali, problem je da li ćemo imati dovoljno proizvedenih vakcina kako bismo ih mogli dati ljudima. Koliko sam upućen, određene kompanije su počele već s proizvodnjom, čak iako nisu sigurne da li će vakcina pokazati prave efekte. Ideja takvog poduhvata je da, ako vakcina prođe sve kliničke studije, postoji određeni broj koji bi odmah bio spreman za korišćenje.

Ko treba prvi da primi vakcinu?

- Verovatno da će prednost da je prvi prime imati ljudi koji su na prvoj liniji odbrane - na primer, medicinsko osoblje - kao i osobe koje su u ugroženijim grupama - stariji i oni s hroničnim bolestima. I oni se tome možda mogu nadati do kraja ove godine, ali i to je optimistično. Mislim da do sledećeg proleća postoje dobre šanse za veći broj ljudi da bude vakcinisani. Naravno, treba uzeti u obzir i da je ovo što sada vidimo, kad je u pitanju pronalaženje vakcine, brzina svetlosti u odnosu na pre, tako da je sve moguće.

Prognoze kažu da će korona opstati sve do 2022. godine...

- Mislim da će korona verovatno ostati i duže s nama, kao što je virus gripa, na primer. Ali teško je davati prognoze pošto još uvek ne razumemo dovoljno kako ovaj virus mutira. Ono što je ključno na nivou populacije da bismo se odbranili od koronavirusa jeste da se stekne imunitet krda, uz pretpostavku da jedinke imaju imunitet posle korone, što je nešto oko čega se još vodi polemika, kao i istraživanje u naučnoj zajednici.

Da objasnimo šta je tačno imunitet krda iliti kolektivni imunitet.

- Virusi su obligatorni paraziti, što znači da oni ne mogu da se umnože i šire bez domaćina. Dakle, ako nema domaćina koga virus može napasti, virus ne može da nam naškodi. Ideja imuniteta krda je da postoji određeni procenat populacije koji ima imunitet na virus i, samim tim, broj mogućih domaćina za virus je mnogo manji, pa je širenje virusa usporeno ili onemogućeno. Imunitet krda je procenat ljudi koji moraju biti imuni na virus - da li zato što su ga preležali ili primili vakcinu - da bi širenje virusa bilo umanjeno. Ako imate populaciju ljudi gde 60 odsto njih ima imunitet na koronu, onda je širenje korone otežano. Na nivou populacije je bitno steći imunitet krda. Na pojedinačnom nivou, mislim da postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo pošto još uvek nemamo imunitet krda. Prva bitna stvar, kao i kod imuniteta krda, jeste da umanjimo širenje virusa. Smanjenje širenja virusa se može postići tako što se izbegavaju socijalna okupljanja ili se praktikuje socijalno distanciranje i nošenje maske. Bitno je da ljudi rade na jačanju svog imunog sistema, tako da ako ih napadne korona, onda njihov imuni sistem može brzo da reaguje i da ih odbrani.

Kako najbolje da jačamo imuni sistem?

- Bitno za jačanje imunog sistema je dosta sna i odmora, izbegavanje stresnih situacija, zatim uzimanje vitamina C i D, kao i cinka. Ako neko preferira prirodna sredstva, onda može da koristi đumbir, beli luk, agrume, ehinaceu, ulje ajkule...

Dakle, da zaključimo - u borbi protiv korone je ključno sticanje kolektivnog imuniteta? Je li švedski model dobar?

- Smatram da je sticanje kolektivnog imuniteta najbolji način da se na nivou populacije odbranimo od ovog virusa. Imunitet krda se može postići na nekoliko načina, a jedan od primera je to što Švedska radi - pušta da se ljudi i imuni sistem sami izbore s virusom i tako se stvori imunitet krda, poštobi svako ko dobije koronu i preživi trebalo da ima imunitet ako bi korona napala sledeći put. Pitanje kod švedskog načina je - koliko se dobar imuni odgovor stvori prilikom napada korone kod pacijenta. Trenutno se još uvek vode istraživanja o tome. Drugi način za sticanje imuniteta krda je vakcina. Vakcina nam svima daje imunitet protiv korone i samim tim onemogućava njeno širenje.

Lekari kažu da nas na jesen očekuje novi udar koronavirusa, ali takođe upozoravaju i da može doći do sudara sa sezonskim gripom. Koliko je to ozbiljna situacija?

- Iskreno, veoma je ozbiljna situacija iz nekoliko razloga. Pod jedan - mi ne razumemo još uvek kako korona mutira i da li će na jesen biti udar istog virusa ili korone koja je mutirala, te možda može biti gore. Zatim, ako dodate da hladnije vreme pogoduje širenju korone i generalno virusa, to je još više otežavajuće... Treće - problem je grip, zato što naš imuni sistem može znatno da oslabi ako oba virusa napadaju u isto vreme. Takođe, ne zaboravite da i virus gripa mutira, mi svake godine pravimo novu vakcinu. Ne kažem da će svi ovi najgori scenariji da se dese, niti to iko može da kaže danas... Ali, s druge strane, postoji šansa za to i situacija može biti veoma ozbiljna. Upravo zbog toga bih svima preporučio da rade sve što je u njihovoj moći da se zaštite. A to je: jačanje imuniteta, izbegavanje socijalizicije (ili socijalizacija s distanciranjem i maskama), pranje ruku, dosta sna i odmora...

Svetska zdravstvena organizacija je skoro saopštila da se vrše istraživanja da li se i kako koronavirus prenosi vazduhom. Kakav je vaš komentar?

- Smatram da je izrazito bitno da se uradi takvo istraživanje. Ono što definitivno vidimo kad je u pitanju koronovirus jeste to da je sam po sebi veoma otporan na uslove sredine - na određenim površinama se zadržava čak po nekoliko dana. Mislim da je bitno razumeti koliko dugo može da opstane u vazduhu, pošto bi nas to bolje informisalo kako se treba socijalno distancirati itd. Drugo što definitivno vidimo jeste da temperatura, kao i vlažnost vazduha, utiču na prenošenje ovog virusa, tj. mi vidimo da koreliraju, a da li postoji uzročno-posledični odnos, to još uvek ne znamo. Mislim da više temperature i povećana vlažnost vazduha smanjuju širenje virusa, opet naglašavam da koreliraju. Sad treba razumeti da li temperatura i vlažnost vazduha utiču direktno na to koliko se koronavirus može zadržati u vazduhu i koliko je infektivan ili možda, sa druge strane, lepše vreme utiče na to da su ljudi više napolju, pa je samim tim i širenje usporenije, jer znamo da se u zatvorenim prostorima virus lakše širi. Nadam se da će ovo istraživanje biti urađeno što pre, pošto mislim da može imati bitan uticaj na to kako ćemo živeti do pojave vakcine.

Da stavimo tačku i na podeljena mišljenja kad je reč o nošenju zaštitne maske. Da li maska štiti od virusa i da li je treba nositi?

- Odlično pitanje. Prvo treba reći da ništa ne štiti 100 odsto, osim ako ne možete da se zatvorite u svoj dom i ne izlazite dok sve ovo ne prođe. Nisam video naučno istraživanje koje je uradilo jednu temeljnu studiju da pokaže da maske smanjuju širenje koronovirusa. Mi znamo da u medicinskim uslovima (bolnice, domovi zdravlja...) maske mogu da pruže određen nivo zaštite, ali tu je bitno naglasiti da su to veoma sterilni, zatvoreni uslovi, gde ljudi često menjaju maske. Da li će maske imati takav efekat i u normalnim uslovima, ne bih mogao tvrditi. S druge strane, znamo da se tamo gde postoji određena fizička barijera (maska) može smanjiti prolaz čestica. Tako da, logički razmišljajući, sigurno da maska umanjuje širenje čestica virusa kad kinemo, zakašljemo se itd. Pitanje je koliko umanjuje i da li je to dovoljno. Ja bih rekao da u ovom slučaju nismo sigurni koliko je to procenat, ali bolje je i pet odsto nego nula odsto zaštite. Ja lično bih iz predostrožnosti nosio masku, jer smatram da ipak dodaje bar minimalni nivo zaštite. Naravno, umesto maske je mnogo bolje socijalno distanciranje, ali to nije moguće uvek praktikovati. Takođe, postoje druge zaštite - ovde na MIT su napravili plastični šlem koji se nosi preko lica i tu je, na primer, zaštita povećana. Uzimajući u obzir koliko malo znamo o ovom virusu, kao i koliko još uvek ne razumemo skroz zašto određeni ljudi mogu biti pogođeni teže od drugih, savetovao bih svima da preduzmu sve mere predostrožnosti koje mogu, uključujući i nošenje maske. Uveren sam da, u situaciji kad dovoljno ne razumemo opasnost, treba uraditi sve što je u našoj moći da se zaštitimo.

Kurir/ Boban Karović/ Foto: Privatna arhiva

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: