Zaključeno je da u Srbiji postoji više genotipova virusa koji imaju sličnosti s nekim u evropskim zemljama, ali su nešto izmenjeni

Istraživački tim Veterinarsko-specijalističkog instituta u Kraljevu, zajedno sa stručnim saradnicima, prvi je u Srbiji utvrdio genom koronavirusa i zaključio da se genetska svojstva virusa koji se mogu naći u našoj zemlji razlikuju od onih u Švajcarskoj, Italiji, Nemačkoj i drugim delovima sveta.

Čekaju zaključke

Međutim, kako za Kurir kažu ovi stručnjaci, još je prerano zaključiti da u našoj populaciji kruži neki specifičan srpski soj, potrebno je više uzoraka da bi se to potvrdio.

Dr Dejan Vidanović, vođa istraživačkog tima Instituta u Kraljevu, kaže za Kurir da se ta ustanova 31. marta uključila kako bi pomogla laboratorijama iz sistema zdravstva.

- Budući da nijedna druga laboratorija u zemlji nije bila spremna da u tom trenutku izvrši sekvenciranje virusa SARS-CoV-2, vrlo brzo smo se preorijentisali i nabavili sve neophodne reagense. Samo prikupljanje uzoraka, obrada, sekvenciranje i analiza dobijenih podataka trajali su dve nedelje - priča dr Vidanović i dodaje da se na osnovu pročitanih sekvenci virusa može saznati dosta o njegovom poreklu, načinu i putevima širenja kroz populaciju, brzinu mutacija i njihovih uticaja na virulentnost virusa.

U Srbiji, kako kaže, ne funkcioniše samo jedna linija virusa, već nekoliko različitih.

- To znači da virus nije ušao u zemlju samo na jednom mestu i potom se raširio kroz populaciju, već da postoji više različitih ulaznih mesta i više različitih podtipova virusa iz različitih zemalja. Zasad smo sekvencirali mali broj uzoraka - 10, koji su detektovani uglavnom u zapadnom delu Srbije, sa područja Kraljeva, Čačka, Užica i Novog Pazara. Ovi uzorci su u našu laboratoriju dospeli u periodu april-maj. Bez većeg broja uzoraka iz cele zemlje, kako sa početka epidemije tako i uzoraka virusa koji cirkulišu trenutno, nismo u mogućnosti da govorimo o mutacijama ovog virusa, kao i o postojanju srpskog soja virusa.

0808-banovic.jpg
Privatna Arhiva 

Međutim, kako za Kurir kaže dr Bojana Banović Đeri, molekularni biolog, koja je takođe angažovana na ovom istraživanju, zaključeno je da u Srbiji postoji više genotipova virusa koji imaju sličnosti s nekim u evropskim zemljama, ali su nešto izmenjeni.

Korona mutira

- Imaju izmene, ali se to dešava svuda gde virus opstane. Nema veze toliko s geografijom koliko sa samim virusom koji mutira određenim intenzitetom i populacijom u koju ulazi. Svakako da se može očekivati da će imati neke specifičnosti, ali je prerano za bilo kakav zaključak. Da bismo to mogli da uradimo, potrebno je da nam barem 1.000 sekvenci prođe kroz ruke, a mi smo zasad obradili trećinu - objašnjava dr Banović Đeri, naučni saradnik na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Počela nova istraživanja

Rezultati za dve nedelje

Dr Dejan Vidanović kaže i da su nova ispitivanja počela ove nedelje u okviru projekta pod nazivom „Nacionalna studija seroprevalencije i molekularne karakterizacije SARS-CoV-2 tokom epidemije u populaciji Srbije“, koji je odobrila i finansirala Vlada Srbije:

- Preliminarne rezultate očekujemo za dve do tri nedelje, dok će za konačne rezultate biti potrebno više meseci. Analiza rezultata zahteva multidisciplinarni pristup, gde će se pored virusologa naći i epidemiolozi, infektolozi, molekularni biolozi, bioinformatičari i statističari.

Dr Predrag Kon

U Italiji kovid zovu „srpski virus“

foto: screenshot Pink tv

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da virus kovid 19 sada u Italiji zovu „srpski virus“ zbog velikog broja slučajeva i zbog mišljenja da je virus jači nego u martu i aprilu.

- U Italiji to sad zovu srpski virus, kao što smo mi na početku zvali iz Milana ili švajcarski. Sve su to verovanja da imaju mutacije ili sposobnosti za prenošenje - rekao je Kon za televiziju Prva. Dodao je da je epidemiološka situacija u Srbiji i dalje vrlo loša, ali da se stanje polako stabilizuje.

Banović Đeri

Bitno za razvoj vakcine

Dr Bojana Banović Đeri kaže i da su ovakva istraživanja koja se sprovode svuda u svetu veoma važna za razvijanje vakcine, ali i pronalazak odgovarajuće terapije i drugih metoda koji bi oslabili virus u organizmu:

- Što više sekvenci postoji sa svih krajeva sveta, sa svim promenama kroz koje virus prolazi, moći ćemo efikasnije da zaključimo kako se odvija molekularna evolucija virusa, odnosno kako se njegov genom menja i u kojoj meri na to utiče geografija, populacija i drugi faktori, i na osnovu toga naći najbolji način da se suprotstavimo virusu.

Kurir.rs/ R. Kantar - J. Slijepčević Foto: privatna arhiva